Maj 21st, 2010
Periferne povrede nerva nastaju od proste kontuzije koja dovodi do privremene disfunkcije, pa do kompletne anatomske sekcije koja pak dovodi do totalnog prekida funkcije; može nastati prilikom laceracije, preloma kostiju, povreda u vidu nagnječenja, ili prilikom penetrantnih povreda. U ranoj akutnoj fazi povrede tkiva, bol i druge okolnosti mogu smetati prilikom uzimanja testova motorne i senzorne funkcije. Tinelov znak (bockajuće senzacije duž puta zahvaćenog nerva) se može dobiti posle akutne faze perku šijom nerva ili njegove okoline. U nekim starim povredama nerva zapažene su i trofične promene na noktima i koži, kao i bolne kožne ulceracije. Elektrodijagnostički testovi su korisni u otkrivanju stepena i prirode nervnog oboljenja.
Dijagnoza iz: Neurologija | Komentarisanje isključeno
Maj 21st, 2010
/Periferna paraliza lica/
Bell-ova uzetost je paraliza celokupne muskulature jedne strane lica, koja obično napreduje posle izlaganja hladnoći i traumi. Može da se javi u svakom dobu starosti, ali se ipak nešto češće javlja između 20-tih i 50-tih godina.
Ozdravljenje se obično javlja u periodu od 2-8 nedelja (ili 1-2 godine u starijih bolesnika). Lice treba utopljavati i izbegavati dalje izlaganje naročito vetru i prašini. Ako je to neophodno treba i oči zaštititi. Lice se podupire vrpcom ili žicom na uglu usta a petlja stavi iza uha. Primenjuje se i električna stimulacija (svaki drugi dan posle 14-tog dana), kako bi se sprečila atrofija muskulature. Da bi se održao tonus muskulature preporučuje se nežna masaža prema gore zahvaćene muskulature u trajanju od 5-10 minuta 2-3 puta dnevno. Zračenje infracrvenim zracima ubrzava ozdravljenje.
Dijagnoza iz: Neurologija | Komentarisanje isključeno
Maj 21st, 2010
Multipni neuritis, periferni neuritis, periferna neuropatia
/Poremećaji perifernih živaca/
Suština dijagnoze
- Lagana progresivna slabost muskulature, parestezija, osetljivost i bol, uglavnom distalnih delova ekstremiteta.
- Hipestezija u obliku rukavica ili anestezija, naročito za osećaj vibracije.
- Hiporefleksija ili arefleksija.
- Gubitak u težini muskulature na oboleloj strani.
Opšti značaj
Polvneuritis je sindrom koji se karakteriše širokim senzornim i motornim poremećajima perifernih živaca. Javlja se u bilo kojim godinama života, mada je najčešći u mladosti ili srednjim godinama starosti, naročito u muškaraca. U najvećem broju slučajeva prisutne su neinflamatorne degeneracije u periferenim živcima.
Polvneuritis može da bude uzrokovan (1) hroničnom intoksikacijom (alkohol, ugljen disulfid, benzin, fosfor, sulfonamidi); (2) infekcijom (meningitis, difteria, lues, tuberkuloza, pneumonia, Guillain Barre-ov sindrom, zaušci); (3) metaboličkim promenama (dia-betes mellitus, štitna žlezda, graviditet, reumatizam, porphvria, polvarteritis nodosa, lupus ervthematosus); i (4) nutricionalnim pro menama (beriberi, nedostatak vitamina, kahektična stanja).
Dijagnoza iz: Neurologija | Komentarisanje isključeno
Mart 22nd, 2010
Važnost nasledstva i familijarna učestalost, opravdavaju klasifikaciju urođenih bolesti bubrega predloženu od Perkoffa (vidi sledeće prikaze). Mada relativno retke u širokoj populaciji, urođene bolesti bubrega moraju se poznavati, jer to omogućuje ranu dijagnozu i lečenje drugih članova familije i omogućuje genetsko savetovanje.
Mnoge bubrežne bolesti, koje se mogu pojaviti kao nasledne navedene su u 30tom poglavlju. (Neke bolesti sa poznatim načinom nasleđivanja.) Izabrane bolesti biće ukratko iznesene.
Dijagnoza iz: Urologija | Komentarisanje isključeno
Mart 22nd, 2010
Osnovni elementi dijagnoze
- Iznenadni nastanak oligurije. Količina mokraće 20—200 ml/dan.
- Proteinurija i hematurija. Izostenurija sa specifičnom težinom mokraće od 1010—1016.
- Anorekcija, nauzea i povraćanje, letargija, povišenje krvnog pritiska. Znaci uremije.
- Progresivno povišenje uree u serumu, kreatinina, kalijuma, fosfata, sulfata. Sniženje natrijuma, kalcijuma i CO3 u serumu.
- Spontani oporavak za nekoliko dana.
Opšta razmatranja
Pod akutnom renalnom insuficijencijom podrazumcvamo iznenadni prestanak renalne funkcije, koji se javlja posle različitih insulta na inače zdrave bubrege. Sledeći uzroci mogu dovesti do akutne bubrežne insuficijencije: (1) toksični agensi npr. carbon tetrachlorid, mercurv bichlorid, arsenic, diethylen glycol, sulfonamidi i trovanja gljivama; (2) traumatski šok posle teških povreda, hirurški šok, infarkt miokarda, ishemija bubrega, koja nastaje kod hirurških intervencija na abdominalnoj aorti; (3) destrukcija tkiva usled kras povreda, opekotina, intravaskularne hemolize; (4) infektivne bolesti npr. leptospirosa, hemoragična groznica, septikemija gram negativnih bakterija (septični šok); (5) teška dehidracija i poremećaj elektrolita; (6) komplikacije u trudnoći npr.: bilateralna kortikalna nekroza.
Dijagnoza iz: Urologija | Komentarisanje isključeno
