Karcinom žučne kese se sreće otprilike u 2% bolesnika operisanih od nekog od oboljenja žučnih puteva. Poznato je da je karcinom žučne kese podmuklo oboljenje i da se dijagnoza najčešće postavlja za vreme operacije.

U nekim slučajevima metastaze karcinoma (direktna invazija u jetru ili pe-ritoneum) mogu predstavljati početne manifestacije oboljenja.

Karcinom žučnih puteva sreće se ređe. Klinički, obično se manifestuje u vidu akutnog opstruktivnog ikterusa. Ponekad je praćen i simptomima ascedentnog holangita.

Glavni simptom je periodičan ili stalan bol u desnom gornjem kvadrantu abdomena. Objektivno, mogu se naći žutica ili palpabilan tumefakt u desnom gornjem kvadrantu koji potiče od distendirane žučne kese ili samog tumora.

Osim toga ponekad se nalazi i hepatomegalija. U slučaju implantacionih, peritonealnih metastaza, pored navedenih znakova može se naći i ascit. Ponekad je dominantni simptom oboljenja svrab.

Od laboratorijskih nalaza, funkcioni testovi jetre pokazuju promene u smislu opstrukcije žučnih puteva.

Tumor se retko može hirurški odstraniti. Prognoza je loša. Kao palijativna metoda može se primeniti jedna od metoda diverzije žuči.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr John V. Carbone
Dr Milton J. Chatton
Dr John J. Wilson

/Bilijarna kolika/

Osnovni elementi dijagnoze

-Cesto dobijanje anamnestičkih podataka o hroničnoj indigestiji, kolikama ili žutici.
- Iznenadni napadi jakog bola u desnom gornjem kvadrantu abdomena ili epigastrijumu, koji se ponekad širi prema desnoj skapuli ili ramenu. Nauzca i povraćanje.
- Povišena    temperatura   koja   kasnije prelazi u vrednosti ispod normale ili stanje šoka.
- Žutica, koja se ponekad javlja kasno.
- Leukocitoza.
- Nativnim snimkom   abdomena mogu se otkriti konkrementi u žučnoj kesi.

Opšta razmatranja

Oko 10% bolesnika sa kalkulusom žučne kese imaju istovremeno i kamenac u holedohusu. Ovaj procenat se povećava sa uzrastom, tako da u starijih osoba može dostići i 50%. Kamenci holedohusa obično potiču iz žučne kese mada mogu nastati i u samom holedohu. Cesto su klinički »nemi« pošto ne daju simptome sve dok ne nastane izvestan stepen opstrukcije.

Dijagnoza i lečenje

Klinički nalaz

Primarni sklerozantni holangitis je oboljenje nepoznate etlologije, koje se karakteriše difuznim zapaljivim procesom koji dovodi do fibroze i stenoze bilijarnog trakta.

Klinički, oboljenje se manifestuje progredirajućom opstruktivnom žuticom. Oboljenje se može javiti i u ranom uzrastu. Lečenje se sastoji u primeni raznih operativnih metoda kojima se zaobilazi mesto suženja (bypass), ukoliko je to izvodljivo.

Kortikosteroidi i antibiotici širokog sprektra mogu delovati korisno.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr John V. Carbone
Dr Milton J. Chatton
Dr John J. Wilson

Osnovni elementi dijagnoze

- Ponavljani ataci bola u vidu kolika u desnom    gornjem    kvadrantu   abdomena.
- Nepodnošenje masne hrane.
- Epigastrične tegobe, nauzea.

Klinički nalaz

A. Simptomi i znaci: anamnestički i klinički signifikantni simptomi hroničnog holecistita mogu se svrstati u dve grupe: (1) simptomi hronićne dispepsije u vidu podrigivanja, flatulencije, nauzeje, i drugih neodređenih oblika indigestije koja se najčešće pojačava posle uzimanja masne hrane ili obilnog obroka; i (2) ponavljani — recidivirajući napadi »žučnih kolika« koje se karakterišu napadima bola u desnom gornjem kvadrantu abdomena, koji se širi ispod desne skapule. Kolike mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko časova, ponekad su praćene povraćanjem i obično se pojačavaju posle unošenja većih količina hrane.

Ne postoji karakterističan fizikalni nalaz, izuzev prolazne, lake osetljivosti u desnom gornjem kvadrantu za vreme napada žučnih kolika. Ukoliko postoji hidrops žučne kese fretko), obično se može bez teškoća napipati napeta, neosetljiva žučna kesa.

Česta pojava klinički evidentnog holecistita objašnjava se visokom incidencijom holelitijaze u opštoj populaciji. Ispitivanja na autopsijama su pokazala da je u 32% obdukovanih ženskih leševa i 16% muških, starijih od 40 godina nađen kamen žučne kese. Incidencija holelitijaze naglo raste oko 40-te godine života.

Trudnoća predstavlja važan pređi sponiraj ući faktor u nastanku kamenca žučne kese kao i gojaznost; otuda se u opisu bolesnika od holelitijaze navodi da su to najčešće “gojazne žene, životnog doba oko 40 godina”.

Kalkulusi žučne kese obično su sastavljeni od holesterola, kalcijum bilirubinata, kalcijum karbonata ili iz sva tri zajedno. Oko 90% svih kalkulusa praćenih hroničnim holecistitom su po sastavu mešoviti dok se prethodne tri vrste “čestih” kalkulusa mogu naći u relativno normalnoj žučnoj kesi. Kalkulusi sastavljeni od kalcijum bilirubinata obično se javljaju, ponekad u ranom uzrastu, u oboljenjima kao što su kongenitalna hemolitička anemija, srpasta anemija, kao posledica povišenog sadržaja bilirubina u žuči.