Strana tela u disajnim putevima i u ezofagusu

Strana tela mogu dospeti u larinks, bronhe i ezofagus, najčešće za vreme jela, prilikom naglih inspiracija izazvanih, iznenađenjem, zbog nepažljivog držanja raznih predmeta u ustima, kao i kod osoba u besvesnom stanju. U 8O% slučajeva stranih tela u disajnim putevima ili u ezofagusu, radi se o bolesnicima mlađim od 15 godina. Kod odraslih u većini slučajeva strano telo je veći zalogaj ili kost koji dospevaju u ezofagus usled žurbe prilikom jela ili usled smanjenja normalnih senzacija osoba koje nose totalne zubne proteze.

Strana tela ezofagosa obično se zaustavljaju u predelu aperture thoracis superior, rede u srednjem delu ezofagusa ili u predelu kardije. Ukoliko strano telo kompletno zatvara larinks asfiksija je neminovna. Manja strana tela koja mogu da prođu kroz glotis retko se zadržavaju u traheji već dospevaju u bronhe. Pošto se levi bronh odvaja od traheje pod relativno oštrijim uglom od desnog, većina stranih tela dospeva u desni bronh. Skoro sva strana tela iz disajnih puteva, kao i strana tela ezofagusa koja nisu prešla u želudac, mogu se ekstrahirati istim putem kroz koji su i dospela.

Strana tela u larinksu

Postoje 4 indikacije za traheotomiju: (1) opstrukcija respiratornih putcva u nivou larinksa ili iznad njega (2) stanja kod kojih je bolesnik nesposoban da iskašljava traheobronhijalni sekret; (3) slučajevi kad je traheotomija neophodna za davanje endotrahealne anestezije; (4) slučajevi kad je neophodno isključiti larinks iz funkcije da bi se omogućilo lečenje pojedinih bolesti larinksa.

Opstrukcija disajnih puteva na nivou larinksa ili iznad njega može biti uzrokovana jednim od sledećih uzroka: infekcije (laringotraheobronhit, epiglotit, difterija), tumori, edem (alergični, infekciozni, i posle zračenja), trauma i strana tela. Opstrukcija gornjeg dela respiratornih puteva manifestu]e se suprasternalnim, interkostalnim i epigastričnim uvlačenjem pri inspiraciji i kliničkim znacima hipoksije (uznemirenost, ubrzan puls i kasnije cijanoza). Kod besvesnih stanja i mišićnih paraliza nastalih usled trovanja, cerebrovaskularnih akcidenata, poliomijelita, trauma CNS, organskih bolesti CNS, kao i u postoperativnom periodu posle intrakranijalnih operacija, poremećena je normalna, fiziološka sfinkterna aktivnost larinksa usled čega je omogućena aspiracija faringealnog sekreta, dok je istovremeno onemogućeno efikasno iskašljavanje. Kod izvesnih hirurških zahvata, naročito prilikom operacija na organima vrata i glave, onemogućeno je uvođenje endotrahealnog tubusa normalnim putem (kroz usta ili nos) te je neophodna traheotomija radi endotrahealne intubačije. TJ ređnm slučajevima tralieotomija je neophodna kod izvesnih intralaringeahiih oboljenja da bi se obezbedilo mirovanje larinksa i omogućilo lečenje bolesti.

Bitni elementi dijagnoze

- Promuklost je najvažniji simptom.
- Respiratorne tegobe usled opstrukcije.
- Bolovi u grlu (larinksu), osećaj stranog tela u larinksu, refleksni bol u ušima.
- Kašalj i hemoptizija.
- Disfagija.

Opšta razmatranja

Tumori larinksa mogu biti benigni i maligni. I jedni i drugi manifestu ju se sličnim simptomima i mogu postojati istovremeno. Simptomi zavise od veličine i.lokacije tumora, bez obzira da li je benigan ili maligan.

Benigni tumori larinksa mogu biti neoplastičnog porekla (papilom, fibrom), mogu biti posledica alergije ili poremećaja metabolizma (polipi), a mogu biti i posledica unutrašnjih ili spoljašnjih trauma (»pevački čvorić«, granulacije posle intubacije). Od svili malignih tumora larinksa 95% otpada na karcinom ćelija pločastoslojevitog epitela ali se može sresti i adenokarcinom i sarkom.

Klinički nalazi

Hronična inflamacija sluzokože larinksa može biti posledica brojnih uzroka: recidivirajućih akutnih laringita, dugotrajnih naprezanja vokalnog aparata vrlo glasnim govorom, ili pevanjem, dugotrajnog udisanja iritirajućih gasova i para (uključujući i pušenje), kroničnih infekcija sinusa i farinksa, sifilisa i tuberkuloze (danas retko), alergije i nekih bolesti praćenih hipometabolizmom. Glavni simptom je dugotrajna promuklost.

Često postoji i kašalj uz iskašljavanje oskudnog gustog i žilavog ispljuvka i osećaj suvoće u farinksu i larinksu. Pregledom larinksa pomoću Jaringoskopa zapažaju se znaci hroničnog zapaljenja: zadebljana, zamućena i edematozna niukoza glasnih žica (plicae vocales); polipoidne formacije, beličaste plaže na mukozi i gust, žilav sekret. Ponekad se zapažaju i ulceracije.

Akutna inflamacija laringealne sluzokože izazvana bakterijskom ili virusnom infekcijom može se javiti izolovano ili udružena sa akutnim rinitom, faringitom i traheitom. Može se takođe javiti u toku influence, morbila ili difterije, ili kao posleđica udisanja iritirajućih gasova. Glavni simptom je promuklost. Takođe često postoji i bol u larinksu i kašalj. Ukoliko je edem jače izražen nastaje dispnea i stridor. Pregledom larinksa zapaža se hiperemija i edem sluzokože, sa eksudatom ili bez njega. Zapaljenje se može proširiti preko traheje na bronhije i pluća. Ukoliko zbog kašlja dođe do rupture manjih krvnih sudova zapaža se diskretna hemoptizija.