Opšti principi za fizikalnu terapiju artritičnih zglobova

Sledeći opšti principi fizikalne terapije odnose se na sve vrste oboljenja zglobova:

1.  Oboleli zglob imobilisati u takvom položaju koji će kasnije u slučaju potpunog gubitka pokretljivosti zgloba, omogućiti najoptimalniju funkciju ekstremiteta.

2. Kod deformantnih tipova artrita, odmah po prolasku akutne faze započeti aktivne vežbe ili pasivnu mobilizaciju u granicama tolerancije u cilju prevencije deformiteta i očuvanja pokretljivosti zgloba.

3. Izbegavati terapeutske mere koje uzrokuju pogoršavanje simptoma. Takozvane »rutinske mere« kao što su toplota i masaža ne tolerišu svi bolesnici podjednako a pored toga ne postoje dokazi da iste popravljaju funkciju.

4. Bolesnicima sa oboljenjima zglobova (naročito reumatoidni i supurativni artrit) stalno preti opasnost od deformiteta. Obratiti specijalno pažnju  prevenciji fleksionih deformiteta.

5. Kad god je potrebno bolesnika uputiti u specijalizovanu ustanovu za fizikalnu terapiju.

Wegenerova granulomatoza

Wegenerovim sindromom nazivamo generealizovani progresivni granulomatozni poremećaj nepoznate etiologije koji se klinički manifestuje sinuzitom, pulmonalnom inflamacijom, različitim simptomima koji se javljaju kao posledica generalizovanog arterita, i u terminalnoj fazi renalnom insuficijencijom. Bolest počinje simptomima od strane paranazalnih sinusa ili pulmonalnim simptomima sa hroničnim produktivnim kašljem i hemoptizijom. Povišena temperatura, slabost, malaksalost i gubitak na težini mogu biti znatno izraženi. U kasnijoj fazi dolazi do progresivne destrikcije rskavice nosa i koštanih zidova paranazalnih sinusa.

Sjogrenov sindrom je generalizovani poremećaj vezivnog tkiva nepoznate etiologije koji zahvata više organskih sistema. Karakteristična je suvoća očiju, usta i nosa koja je posledica hipofunkcije suznih i parotidnih žlezda. Može postojati unilateralni ili bilateralni otok parotidnih žlezda. Cesti simptomi su slabost, brzo zamaranje i bolovi u mišićima i kostima. Takođe može biti manifestan hronični poliartritis, najčešće reumatoidnog tipa.

Neuritis je čest. Sindrom se može javiti i u sklopu sa mnogim drugim bolestima i tada su kliničke manifestacije mnogobrojne i veoma raznolike. Od laboratorijskih nalaza najčešći su: ubrzana sedimentacija eritrocita, hipergamaglobulinemija (naročito gama globulini), crvoglobulinemija, pozitivni testovi na reumatoidni faktor, thvroglobulinska antitela, antinuklearna antitela i trajna hipostenurija. Patološke promene u suznim, pljuvačnim i submukoznim žlezdama sastoje se uglavnom od limfocitne i plazmocitne infiltracije, atrofije žlezdanog tkiva i smanjenja sekrecije. U visceralnim organima i limfnim žlezdama ponekad se zapaža arteritis i periarteritis.

Dermatomiozitis je hronična negnojna inflamatorna bolest nepoznate etiologije koja prvenstveno zahvata kožu i poprečnoprugaste mišiće. Inflamatorni proces ponekad je ograničen samo na mišiće te otuda i drugi naziv bolesti — polimiozit. Kod bolesnika od dermatomiozita zapažena je, za sada neobjašnjiva, vrlo visoka incidencija neoplastičkih bolesti (10—20%). Neki autori predpostavljaju da je dermatomiozitis ustvari metabolička i imunološka manifestacija primarnog neoplastičnog oboljenja.

Početak bolesti je najčešće postepen ali je ponekad i akutan. Rani simptomi bolesti su malaksalost, brzo zamaranje, subferilna temperatura, gubitak na težini i bolovi u mišićima. Može se pojaviti i difuzni eritem lica i vrata a često i ružičasti periorbitalni edem. Eritem sa otocima ili bez njih može se pojaviti i na ostalim delovima kože, naročito na ekstenzornim stranama ekstremiteta. Takođe se mogu zapaziti promene pigmentacije, supkutane induracije i kalcifikacije.

Skleroderma je hronična bolest mezenhima nepoznate etiologije koja se karakteriše proliferacijom vezivnog tkiva u koži i mnogobrojnim visceralnim organima. Početak bolesti je postepen. Ukočenost šaka, znojenje šaka i stopala i Raynaudov fenomen mogu postojati i više godina pre nego što se postavi dijagnoza sklcroderme. Koža postaje tvrda, zadebljana i sjajna, dobija izgled pergamenta, ali na pritisak prsta ne ostaje udubljenje.

Prsti nogu i ruku usled promena u koži postaju fiksirani. Postepeno promene zahvataju kožu celog tela, javljaju se ulceracije, pigmentacije i dcpigmentacije, difuzne ili lokalizovane kalcifikacije kože (naročito oko zglobova), paronihija i ulceracije na prstima. Već u ranoj fazi nastaju i promene u jednjaku zbog kojih dolazi do disfagije. često se javljaju poremećaji motiliteta intestinalnog trakta. Respiratorni pokreti su ograničeni kao posledica stezanja grudnog koša izmenjenom kožom.