Promene na noktima nisu nikada patognomične i u vezi specifičnog sistemnog ili kutanog oboljenja. Sve manifestacije na noktu koje mogu biti u vezi sistemnih poremećaja mogu postojati i bez prisustva sistemnog oboljenja.

Distrofije nokta nemaju veze sa poremećenom tireoidnom funkcijom, hipovitaminozom, poremećajem u ishrani, ili generalizovanim alergičnim reakcijama.

Klasifikacija

Poremećaji na noktu mogu se klasifikovati kao (1) lokalni; (2) kongenitalni ili genetski, i (3) ili oni koji su udruženi sa sistemnim ili generalizovanim oboljenjem kože.

A. Lokalni poremećaji nokta:

Keloidi su tumori koji se sastoje od aktivno rastućeg fibroznog tkiva, koji se javlja kao rezultat traume ili iritacije u predisponiranih osoba, a naročito u crnaca. Može da se radi i o neznatnoj traumi, kao na primer povreda acne. Keloidi se ponašaju kao neoplazme, mada nisu maligni. Postoji svrab i osećaj pečenja.

Hipertrofični ošiljci, koji se obično vide posle hirurške intervencije i traume, imaju tendenciju da rastu, crveni su, i indurirani. Posle nekoliko meseci ili kasnije gube crvenilo i postaju mekani i ravni. Pre nego što iščezne sva tvrdina ne treba pokušavati da se keloidi otstrane.

Hirzutizam može biti difuzan ili lokalizovan, stečen ili kongenitalan. Pravi hirzutizam u žena je najviše izražen u predelu brade i na gornjoj usni ali se nalazi i na grudima i okolo bradavica. Neophodna su endokrinološka ispitivanja kako bi se dokazalo prekomerno lučenje androgena.

U nekim slučajevima potrebna je supresija androgeno adrenokortikalnog “output”a, što se postiže malim dozama oralno uzetih kortikosteroida, koji deluju inhibitorno na lučenje hipofize. Uspešno se pirmenjuje u nekih žena depilacija voskom.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Rees B. Rees Jr.

Ćelavost usled postojanja ožiljnog tkiva

Ćelavost usled cikatrizacije se javlja posle fizičke traume ili traume hemikalijama ili posle lichen planopilarisa, teške bakterijske ili gljivične infekcije, jakog herpes zostera, hroničnog diskoidnog lupus eritematosusa, sklerodermije i preteranog jomizirajućeg zračenja.

Alopecije usled ožiljka su ireverzibilne i stalne. Ne mogu se lečiti.

Ćelavost koja nije nastala zbog ožiljka

Necikatrizirajuća ćelavost se može klasifikovati na osnovu postojanja alopecije universalis (generalizovani ili nepotpuni gubitak kose), alopecia totalis (potpun gubitak kose), i alopecia areata (ćelavost u vidu ostrvaca).
Alapecia bez ožiljaka se javlja udružena sa različitim sistemnim oboljenjima kao diseminirani lupus eritematosus, kaheksija, limfomi, nekontrolisani diabetes, naznačena hipofunkcija tireoidne žlezde ili hipofize i dermatomyositis.
Lečenje se sastoji u adekvatnoj kontroli osnovne bolesti, u kom slučaju je gubitak kose reverzibilna pojava.

Melanin se stvara u melanocitima u bazalnom sloju epiderma. Njemu prethodi stvaranje aminotirozinske kiseline koja polako prelazi putem tirozinaze u dihidroxyphenylalamin (DOPA) a razvijaju se i dalji hemijski procesi do stvaranja melanina. Na ovaj proces mogu da utiču i spolj ni faktori kao na primer: izlaganje suncu, toploti, traumi, zatim jonizirajuća zračenja, teški metali i promene u kiseoniku.

Sve se ovo ispoljava u hiperpigmentaciji ili hipopigmentaciji. Lokalna trauma može da privremeno ili stalno razori melanocite uzrokujući hipopigmentaciju, a nekada sa hiperpigrnentacijom okoline kao što se to viđa kod ekcema i dermatitisa. Od unutrašnjih uticaja dolazi u obzir melanocitni stimulirajući hormon (MSH) iz hipofize koji se povećava u trudnoći i u stanjima u kojima postoji nedovoljno lučenje hidrokortizona od strane korteksa nadbubrežne žlezde. Melatonin, pinealni hormon, reguliše pigmentnu disperziju i agregaciju.

Drugi poremećaji pigmentacije nastaju iod izlaganja egzogenim pigmentima kao naprimer: karotenemia, argvria i taloženje drugih metala. Neki endogeni poremećaji pigmenta su povezani sa metaboličkim supstancama, uključujući tu hemosiderin (gvožđe),merkaptoni, homogentizinska kiselina, žučnipigmenti i karotini.

Klasifikacija