Reakcija na bol, kao funkcija viših centara, ekstremno je promenljiva i zavisi od brojnih faktora, Kad god je moguće, treba odrediti primarnu etiologiju (npr. infekcije, toksini) i pat’ogenezu bola (npr. inflamacija, ulceracija, distenzija, anoksija, spazam).

Ublaženje bola postiže se otklanjanjem primarnog uzročnika (npr. lečenjem infekcije), neutralizacijom nadražaja (npr. davanjem antacidnih lekova za neutralisanje hiperaciditeta kod peptićnog ulkusa), a kad to nije moguće, otupljenjem ili otklanjanjem osećaja bola (npr. palijativno davanje narkotika kod terminalnog kancera).

Nemože se dovoljno istaći, kolike su opasnosti od upotreba analgetika bez prethodnog pokušaja da se ustanovi dijagnoza osnovne bolesti (npr. akutni abdominalni bol). Analgetici, naročito narkotici mogu maskirati simptome ozbiljnih akutnih i hroničnih bolesti.

/Cirkulatorna insuficijencija ili kolaps/

Šok je složen i nedovoljno razumljiv sindrom, koji se nemože precizno definisati. Međutim iz praktičnih razloga, šok treba smatrati kao poremećaj cirkulacije, koji dovodi do neefikasne ili kritično smanjene perfuzi je vitalnih organa, i do sistemskih posledica u širokim razmerama. Termin šok se opisuje kao kompleks znakova i simptoma koji obično obuhvataju sistemsku arterijsku hipotenziju, pepeljasto bledilo, hladnu i vlažnu kožu, kolaps površnih vena na ekstremitetima, brz i slab puls, glad za vazduhom, žeđ, oliguriju i tendenciju ka pogoršanju i nastanku takozvane “ireverzibilne” faze.

Brojni patofiziološki mehanizmi su angažovani u nastanku šoka, kao što su smanjenje efektivnog volumena krvi, redukcija minutnog volumena srca, promene perifernog vaskularnog tonusa, povećana permeabilnost kapilara, smanjena diureza, acidoza, povišenje laktata u krvi i druge promene fizikohemijskih karakteristika krvi.

Telesna temperatura normalno podleže individualnim varijacijama, isto kao što se menja usled fizioloških faktora. Prolazno povišenje temperature može biti prouzrokovano naporom, varenjem, naglim porastom temperature okoline i uzbuđenjem (npr. lekarski pregled). Neznatno povišenje telesne temperature događa se za vreme menstrualnog ciklusa u toku ovulacije i u prvom tromesečju trudnoće. Normalna dnevna varijacija temperature može biti veća od 2°F. Temperatura je najniža rano ujutru, a najviša kasno po podne.
Pažljivo čitanje, sa pouzdanim termometrom, posle merenja temperature u trajanju od 3—5 minuta, sprečava greške u kliničkoj interpretaciji. Oralno merenje temperature može biti nepouzdano u onih bolesnika koji dišu na usta, ili koji su nekooperativni, klonuli ili su u šoku.