Identifikacija uzročnika

Pre izbora najadekvatnijeg antibiotika neophodna je identifikacija mikroorganizma koji je infekciju izazvao. Na primer, pneumokokni ulkus kornee dobro reaguje na terapiju sulfonamidima, penicilinom ili antibioticima širokog spektra, dok je ta ista terapija apsolutno neefikasna kod ulkusa kornee izazvanog sa Pseudomonas aeruginasa koji zahteva intenzivnu terapiju sa polimiksinom. Dragi primer je strafilokotkni dakriocistit, koji ako ne reaguje na penicilin, reagovaće vrlo dobro na eritromicin ili hloramfenikol.

Izbor leka

Za lečenje infekcije oka, npr. konunktivita, treba uvek izabrati lek koji je najefikasniji, najjeftiniji i kod koga su izgledi za nastanak komplikacija najmanji. Takodje je preporučljivo za lokalnu upotrebu odabrati preparat koji se retko koristi u sistemskoj terapiji, naprimer sulfonamide ili bacitracin. Od svih raspoloživih antibakterijskih agenasa nabrojane uslove najviše ispunjavaju sulfonamidi. Sulfisoxazol (Gantrizin) i Natriumsulfacetamid (Sulamvd) su dva najpouzdanija sulfonamida za upotrebu u oftalmologiji. Pored ostalog njihova je prednost i u tome što ne daju alergične reakcije i što deluju na “TRIC”agens. Primenjuju se u obliku masti ili solucije.

Bitni efementi dijagnoze

• Anamnestički podaci
• Demonstracija devijacije izvodjenjemtesta refleksa kornee i testa sa zaklonom “Cover test”.
• Smanjena oštrina vida deviranog oka.

Opšta razmatranja

Oko 5% dece radja se sa oštećenom funkcijom binokularne koordinacije ili do ovog poremećaja dodje naknadno. Ovaj poremećaj nazivamo strabizmom. Devijacije očiju po učestanosti idu ovim redom: devijacija prema unutra (esotropia), devjjacFj^Lrerna spoIja (exofropia), devijacija naviše (hvpertro^5ia) i devijacija naniže (hvpotropia).

Uzrok strabizma još nije poznat, medjutim poznato je da u većini slučajeva postoji smanjena sposobnost koordinacije. U slučaju da je dete rodjeno sa pravilnim položajem BulBusa, ukoliko je nasledilo poremećenu koordinaciju, kod njega će se kasnije manife” štovati strabizam.

Klinički nalazi

Bitni elementi dijagnoze

• Slabljenje vida koje progredira mesecima ili godinama.
• Nema bolova niti znakova inflamacije.
• Zamućenje sočiva može biti i makroskopski vidljivo.

Opšta razmatranja

Kataraktom nazivamo zamućenje sočiva. Ona je obično obostrana. Može biti urođena ili nastati kao posledica traume a rede i kao posledica sistemskih oboljenja. Senilna katarakta je daleko najčešća od svih ostalih vrsta katarakte. Kod većine osoba starijih od 60 godina postoji zamućenje sočiva izvesnog stepena.

Klinički nalazi

Čak i u ranoj fazi katarakta se lako može zapaziti kroz dilatiranu ženicu uz pomoć oftalmoskopa, svetiljke sa uzanim prorezom ili običnog ručnog iluminatora. Sazrevanjem katarakte retinu sve teže možemo videti, dok se na kraju refleks fundusa potpuno ne izgubi. Tada ženica postaje potpuno bela a za kataraktu kažemo da je zrela. Stepen gubitka vida proporcionalan je gustini (tj. intenzitetu zamućenosti) katarakte.

Lečenje

Bitni elementi dijagnoze

• Slabljenje vida na jednom oku koje seprogresivno pogoršava. Bolesnik obično izjavljuje: “Zavesa se spušta prekomog oka”
• Nema bolova niti crvenila konjunktive.
• Oftalmoskopskim pregledom se vidiablacija, odlubljenje, retine.

Opšta razmatranja

Ablacija retine obično nastaje spontano a retko je sekundarna, kao posledica traume. Spontana ablacija dosta je česta kod osoba starijih od 50 godina, često su predisponirajući faktori afakija i miopija.

Klinički nalazi

Bitni elementi dijagnoze

• Podmukli, neosetni početak bolestikod starijih osoba.
• U ranoj fazi bolesti nema nikakvihsimptoma.
• Tokom više godina dolazi do postepenog ispada perifernog dela vidnogpolja.
• Ponavljanom tonometrijom konstatuje se trajno povišenje intraokularnogpritiska.

Napomena: Pojava kolutova oko izvora svetlosti nastaje tek kod jako povišenog intraokularnog pritiska.

Opšta razmatranja

Kod hroničnog glaukoma intraokularni pritisak je znatno povišen. Tokom više meseci ili godina ovo ima za posledicu atrofiju optikusa i oštećenje vida koje varira od neznatnog sužen ja perifernog dela vidnog polja do potpunog slepila.

Uzrok smanjenog oticanja intraokularne tečnosti kod glaukoma nije tačno utvrđeni. Bolest je uvek obostrana i genetski određena, najverovatnije se prenosi kao autosomna recesivna osobina, međutim pošto se tako često sreće, lako se zamenjuje sa dominantnim nasleđivanjem. Infantilni glaukom se nasleđuje po tipu autosomnog recesivnog nasleđivanja.

Smatra se da u SAD od glaukoma boluje 2 miliona stanovnika, međutim skoro polovina bolesnika nije otkrivena. Od svih slučajeva glaukoma, na hronični glaukom otpada 90% slučajeva.

Klinički nalazi