Urticaria i angioneurotski edem

Ospa je akutna ili hronična inflamatorna reakcija kože alergičnog porekla. Akutni oblici najčešće su uzrokovani hranom na koju je bolesnik preosetljiv. U slučaju hronične urtikarije potrebno je ispitivanje baš kao i kod postojanja temperature nepoznate etiologije. Najčešći uzroci su hrana (svinjsko meso, jagode, jaja, mleko, paradajz, čokolada), lekovi (antibiotici, naročito penicilin, salicilati, beladona, jodidi, bromidi, serum, vakcine, fenolftalein, derivati opiuma), ujedi insekata, paraziti i emocionalna uzbuđenja.

Dermatitis medikamentoza

Dermatitis medikamentoza je akutna ili hronična inflamatorna reakcija kože na lek. Skoro svaki lek bilo da se uzima per os, u injekcijama, inhalira ili absorbuje, može da dovede do reakcije kože. Promene se mogu javiti i posle ponovne upotrebe istog ili nekog drugog leka.

Miliaria

Miliaria je akutni dermatitis koji se najčešće javlja na gornjim ekstremitetima, trupu i intertriginoznim predelima. Najčešći uzrok je topla i vlažna okolina, ali je potrebna i individualna naklonost, mada su gojazne osobe najčešće obolele.

Kutana kandidijaza /Moniliaza/

Kutana kandidiaza je površna gljivična infekcija koja može da zahvati skoro svaku kutanu ili mukoznu površinu tela. Naročito se javlja u dijabetičara, za vreme trudnoće i u gojazndh osoba koje se znoje. Antibiotici pospešuju razvoj. Hipoparatireoidizam se može komplikovati kandidiazom.

Artropode

Neke artropode /najveći broj komaraca/ otkrivaju se po ujedu. Druge ne, jer su suviše male i ne dolazi odmah do reakcije kože ili pak ujedaju u toku spavanja. Reakcija se javlja čak i nekoliko časova posle ujeda, mnoge jake reakcije su alergične. Kada se radi o multipnim promenama kože i jakom pruritisu najbolje je da bolesnici konsultuju lekara. Teški napadi praćeni su nesanicom, nemirom, temperaturom i čak kolapsom. Nekada kožne promene mogu da prekriju ćelo telo.

Kontaktna dermatoza /Dermatitis Venenata/

Kontaktni dermatitis je akutni ili hronični tip dermatitisa koji nastaje direktnim kontaktom kože sa hemijskim i drugim iritirajućim faktorima. Promene se najčešće javljaju na ispoljenim mestima. Četir petine takvih poremećaja nastaje od univerzalnih nadražajnih faktora (sapuni, deterdženta, organski rastvarači). Drugi se odnose na alergiju i idiosinkraziju. U najčešće alergične faktore ubrajaju se antihistemini, anestetici.

Impetigo

Svrab je jedini simptom. Promene se sastoje u makulama, vezikulama, pustulama i boji meda gumenim krustama koje kada se otklone ostavljaju crveni predeo. Najčešće su zahvaćeni lice i drugi istureni delovi tela. Impetigo se mora razlikovati od drugih vezikularnih i pustuloznih promena kao na primer: od herpes simplexa, varicella, i kontaktnog dermatitisa.

Dr Miodrag Lazović, dermatovenerolog

Doktor Miodrag Lazović je rođen 1951. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je 1977. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u...
Ćelavost, Alopecija

Ćelavost (Alopecija)

Ćelavost usled cikatrizacije se javlja posle fizičke traume ili traume hemikalijama ili posle lichen planopilarisa, teške bakterijske ili gljivične infekcije, jakog herpes zostera, hroničnog diskoidnog lupus eritematosusa, sklerodermije i preteranog jomizirajućeg zračenja.

Herpes zoster

Četrdeset osam časova pre erupcije javlja se bol koji perzistira i pojačava se pošto promene iščeznu. Patološke promene se sastoje u grupama, duboko usađenih vezikula koje se javljaju unilateralno duž nervnog puta na trupu. Najčešće se javlja na licu. Regionalne limfne žlezde su bolne i natečene.