Dr Dejan Vukajlović

Rodjen 1968. godine, diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1993. godine (prosečna ocena 9.6). Specijalizirao Internu medicinu od 1994. – 1998. godine u KBC Bežanijska kosa, UKC Srbije i IKVB Dedinje, specijalistički ispit položio sa odličnom ocenom.
Infarkt miokarda

Infarkt miokarda

Infarkt miokarda je ishemična nekroza jednog lokalizovanog dela miokarda nastala zbog okluzije koronarne arterije usled pojave tromba ili ateromatoznog suženja.

Angina pectoris /Angina pektoris/

Angina pectoris obično nastaje zbog arteriosklerotičnog oboljenja srca, ali u izvesnim slučajevima javlja se bez značajnog oboljenja koronarnih arterija kao rezultat teške aortne stenoze ili insuficijencije, sifilitičnog aortitisa, pojačanog metabolizma kao što je slučaj kod hipertireoidizma ili posle tireoidne terapije, naznačene anemije, ili paraksizmalne tahikardije sa vrlo ubrzanim ventrikularnim otkucajima. Suština mehanizma je u raskoraku između potrebe miokarda u kiseoniku i količine koja se prenosi kroz koronarne arterije. Sledeće tri grupe određuju relativnu ili apsolutnu ishemiju miokarda:

Arteriosklerotično oboljenje srca

Arteriosklerotično oboljenje srca ili obliterirajuća arteroskleroza koronarnih arterija je najčešći osnovni uzrok kardiovaskularnih poremećaja i smrti. Misli se da je poremećen metabolizam lipida odgovoran za akumulaciju masti ispod intime krvnih sudova i fibrozznog tkiva na jednom mestu. Ova promena progresivno dovodi do obstrukcije epikardijalnog dela koronarnih arterija i njihovih glavnih grana.

Hipertenzivno kardiovaskularno oboljenje

Kriteriji za dijagnozu hipertenzije su sporni, jer arterijski pritisak raste sa godinama i varira od jednog do drugog merenja. Najveći broj autora smatra da je hipertenzija prisutna ako dijastolni pritisak stalno prelazi 100 mm Hg u osobe iznad 60 godina starosti, ili 90 mm Hg u osobe koja ima manje od 50 godina. Misli se da su vaskularne komplikacije hipertenzije posledice povećanog arterijskog krvnog pritiska.

Insuficijencija trikuspidalnih zalistaka

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.

Stenoza trikuspidalnih zalistaka

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.

Aortna insuficijencija

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.

Aortna stenoza

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.

Mitralna insuficijencija

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.