Čista stenoza /A. Pulmonalis/

Stenoza zalistaka a. pulmonalis ili infundibuluma povećava rezistenciju izlaznog dela, povećava pritisak u desnom ventriklu i ograničava količinu protoka u plućima. Dok ne postoji šant, saturacija arterijske krvi kiseonikom je normalna, ali izražena stenoza uzrokuje perifernu cijanozu na taj način što smanjuje "cardiac output". Batičasti prsti i policitemija neće se javiti ako postoji foramen ovale ili atrij alni septum defekt, dozvoljavajući na taj način da dolazi do prolaska krvi iz desnog atrija u levi.

Arifon (indapamid)

Arifon ima jasno izraženo vazoailatatorno delovanje koje se ispoljava smanjenjem perifernog otpora u krvnim sudovima. Arifon utiče, na migraciju jona (pre svega kalcijumskih jona) kroz ćelijske opne glatke muskulature krvnih sudova ...
Reumatska groznica

Reumatska groznica

Dijagnozu reumatske groznice moguće je postaviti ako postoje najmanje 2 ili više važnih znakova oboljenja. Mada razni znaci reumatske groznice mogu da budu i reumatoidni artritis, neurocirkulatorna astenia, bakterijski endokarditis, kolagena oboljenja i hronična infektivna oboljenja.

Insuficijencija trikuspidalnih zalistaka

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više ataka reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure, ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva; udružene lezije mitralnih i aortalnih zalistaka sreću se u 20% slučajeva; oštećenje samo aortalnih zalistaka u 10% slučajeva. Trikuspidalni zalisci su oboleli samo zajedno sa mitralnim i aortalnim zaliscima i to u 10% slučajeva. Zalisci pulmonalne arterije su rede zahvaćeni.

Arteriosklerotično oboljenje srca

Arteriosklerotično oboljenje srca ili obliterirajuća arteroskleroza koronarnih arterija je najčešći osnovni uzrok kardiovaskularnih poremećaja i smrti. Misli se da je poremećen metabolizam lipida odgovoran za akumulaciju masti ispod intime krvnih sudova i fibrozznog tkiva na jednom mestu. Ova promena progresivno dovodi do obstrukcije epikardijalnog dela koronarnih arterija i njihovih glavnih grana.

Kongenitalna srčana oboljenja

Oko 2% svih srčanih oboljenja u odraslih otpada na kongenitalna srčana oboljenja (kongenitalne mane srca). Defekt atrijalnog septuma (20%). Ductus arteriosus persistens (13%). Defekt ventrikularnog septuma (9%).

Tetralogia fallot

Tetralogia Fallot je pulmonalna stenoza udružena sa visoko postavljenim ventrikularnim septuni defektom. Na ovaj način desni ventrikl se prazni u aortu umesto u plućnu arteriju i zbog toga je aortalna krv izrazito nesaturirana kiseonikom. Rano dolazi do cijanoze, polioitemije i batičastih prstiju. Zamor izaziva cijanozu.
Mitralna stenoza

Mitralna stenoza

Hronično reumatsko oboljenje srca dovodi do jednog ili više napada reumatske groznice koje stvara rigidnost i deformaciju srčanih zalistaka, spaja komisure ili skraćuje i spaja chordae tendineae. Rezultat ovoga ogleda se u stenozi i insuficijenciji, a katkad i obe postoje, mada su jedna ili druga predominantne. Mitralni zalisci su zahvaćeni u 50—60% slučajeva.

Angina pectoris /Angina pektoris/

Angina pectoris obično nastaje zbog arteriosklerotičnog oboljenja srca, ali u izvesnim slučajevima javlja se bez značajnog oboljenja koronarnih arterija kao rezultat teške aortne stenoze ili insuficijencije, sifilitičnog aortitisa, pojačanog metabolizma kao što je slučaj kod hipertireoidizma ili posle tireoidne terapije, naznačene anemije, ili paraksizmalne tahikardije sa vrlo ubrzanim ventrikularnim otkucajima. Suština mehanizma je u raskoraku između potrebe miokarda u kiseoniku i količine koja se prenosi kroz koronarne arterije. Sledeće tri grupe određuju relativnu ili apsolutnu ishemiju miokarda:

Atrijalni septum defekt

Najčešća forma atrij alnog septuma defekta je prisustvo ostium secundum tipa defekta u sredini septuma, dok je manje čest ostium primum tip (koji se nalazi niže u septumu, obuhvatajući ondokardiojalno jastuče) i u tim slučajevima postoje abnormalnosti i na mitralnim i trikuspidalnim zaliscima. U oba ova slučaja, normalno saturirana kiseonikom krv iz levog atrija prolazi u desni atrij d na taj način povećava minutni volumen desnog ventrikla i pulmonalni protok. U primum defekta, mitralna insuficijencija dovodi do naprezanja levog ventrikla.