Atopični poremećaji

Rasprostranjenost atopičnih poremećaja je u porastu. Antigena etiologija je kod ovih poremećaja nejasnija nego što je to slučaj kod "normalnih" alergija.

Alergijska oboljenja uopšte

Alergijska oboljenja se mogu manifestovati opštim sistemskim reakcijama ili lokalizovanim reakcijama u bilo kom organskom sistemu tela. Reakcije mogu biti akutne, subakutne ili hronične i mogu biti izazvane beskrajno različitim agensima (antigenima). Mnoge od nejasnih ili takozvanih idiopatskib bolesti mogu imati alergijsko poreklo.

Bol

Reakcija na bol, kao funkcija viših centara, ekstremno je promenljiva i zavisi od brojnih faktora, Kad god je moguće, treba odrediti primarnu etiologiju (npr. infekcije, toksini) i pat'ogenezu bola (npr. inflamacija, ulceracija, distenzija, anoksija, spazam).

Šok

Šok je složen i nedovoljno razumljiv sindrom, koji se nemože precizno definisati. Međutim iz praktičnih razloga, šok treba smatrati kao poremećaj cirkulacije, koji dovodi do neefikasne ili kritično smanjene perfuzi je vitalnih organa, i do sistemskih posledica u širokim razmerama.

Temperatura /opšta razmatranja/

Telesna temperatura normalno podleže individualnim varijacijama, isto kao što se menja usled fizioloških faktora. Prolazno povišenje temperature može biti prouzrokovano naporom, varenjem, naglim porastom temperature okoline i uzbuđenjem (npr. lekarski pregled). Neznatno povišenje telesne temperature događa se za vreme menstrualnog ciklusa u toku ovulacije i u prvom tromesečju trudnoće. Normalna dnevna varijacija temperature može biti veća od 2°F. Temperatura je najniža rano ujutru, a najviša kasno po podne.