Tumori kože

0
698
Tumori kože

Tumori kože su prisutni na koži u raznim vidovima. Oni predeli kože koji su izloženi hroničnoj iritaciji (sunce, hemikalije) naklonjeni su malignim oboljenjima. Plavooke i plavokose osobe koje žive u uslovima izlaganja suncu najčešće su kandidati da obole od karcinoma kože i to karcinoma skvamoznih ćelija ili bazalnih ćelija. U jugozapadnim delovirna SAD karcinom se sreće kao najčešće oboljenje kože, pa se čak češće sreće i od akne vulgaris.

Tumori kože, klasifikacija

Na koži se mogu naći tumori kože skoro svih tipova koji nastaju iz embrionalnih ćelija u različitim stanjima.

Maligna oboljenja

1. Karcinom skvamoznih ćelija i senilne keratoze se obično javljaju na ispoljenim delovima tela i to u plavookih osobama i onih koji imaju kožu peska. Karcinom svakomoznih ćelija se razvija vrlo brzo i dostiže prečnik od 1 cm u toku dve nedelje. Javlja se kaomala, crvena, hronična, tvrda nodula koja brzo ulcerira. Rano se javljaju i metastaze. Keratoakantomi su benigne izrasline koje imaju sličnost sa skvamoznim karcinomom ćelija.

2. Karcinomi bazalnih ćelija se takođe najčešće javljaju na izloženim delovima tela. Razvijaju se polako i dostižu prečnik od 1—2 cm posle nekoliko godina. Lako se primećuju teleangiektatični krvni sudovi. Do metastazane nikada ne dolazi ili se pak javljaju kao uzrok komponenata tumora skvamoznih ćelija.

3. Pagetova bolest javlja se oko bradavice i slična je hroničnom ekcemu, a može dazahvati i predeo genitalija.

Premaligna oboljenja

Keratoze i leukoplakije mogu da postanu maligni tumori kože. Aktinične keratoze se javljaju na izloženim mestima tela i u osoba sa lepim izgledom lica. U keratoza su ćelije atipične i slične onima koje se viđaju kod epitelioma skvamoznih ćelija. Ove promene su nastale intaktnim epidermodermalnim spajanjem. Leukolakija nastaje na bazi individualne predispozicije ili je provocira izlaganje iritirajućim sredstvima kao na primer preterano sunčanje ili se pak javlja udružena sa drugim oboljenjima (luetični glositis) kod preteranog pušenja na lulu i kod onih koji žvaću duvan.

Benigna oboljenja

1. Seboroične bradavice se sastoje od benigno bogato naslaganog epiteliuma koji ima pigmentiranu glatkoću na površini. Sreću se kako na izbočenim, tako i na pokrivenim delovima. Često se mešaju sa raznim tipovima kutanih oblika neoplazme. 2. Bowenovo oboljenje (intraepidemalni epiteliem skvamoznih ćelija) relativno je redak a sličan je pločama psoriaze. Tok je benigan, ali su Bowenovo oboljenje u 50% slučajeva udruženo sa unutrašnjim malignim tumorima različitih tipova.

Nevusi (mladeži)

1. Celularni nevusi skoro su uvek benigni i skoro svaki ima najmanje nekoliko ovih promena. Obično se javljaju u doba detinjstva a u sledećim godinama imaju tendenciju spontano da fibroziraju.
2. Spajajući nevusi se sastoje od čistih nevusnih ćelija i obično od nešto melanina.Imaju nevusne ćelije na obema stranama epidermalnog spajanja. Ako je nevus lokalizovan na dlanu, stopalu ili genitalijama mora se uzeti u obzir mogućnost melanomatozne degeneracije.
3. Složeni nevusi su sastavljeni od spojenih elemenata kao i od čistih nevusnih ćelijau dermisu, ali se mogu razviti i u maligne melanome. Dermalni celularni nevusi su potpuno benigni.
4. Plavi nevusi su benigni, mada povremeno mogu da se razviju u maligne melanome. Oni su mali i plavi.
5. Epitelialni nevusi — postoji nekoliko tipova verukoznog epitelijalnog bujanja, obično linearno raspoređenih. Mikroskopski se nalaze normalne ćelije u epidermisu. Takve promene retko degenerišu u karcinome skvamoznih ili bazalnih ćelija.
6. Pege koje u sebi imaju previše melanina u melanocitima bazalnog sloja epiderma. Juvenilne ili senilne pege su obično veće i postojanije.

Klinički nalazi

A. Simptomi i znaci: ako postoji izraslina, bez svraba i drugih simptoma neophodno je pomisliti na karcinom. Obično je prisutan bol i bolna osetljivost. Tumori kože se sastoje od malih nodula različite veličine, što se brže razvija i raste, što pre je potrebno postaviti dijagnozu. Bilo da se radi o ma kakvim promenama na koži one lekara moraju uputiti na sumnju o premalignim i malignim promenama. Beličasta ostrvca na mukoznoj membrani naročito ako je površina gruba, govore u prilog leukoplakiji. Ulceracije, kruste ili krvavljenje iz natečenih delova tela govore u prilog malignom tumoru kože.
B. Laboratorijski nalazi: mikroskopski pregled služi u dijagnostičke svrhe. Kada je u pitanju maligni melanom, biopsijom se odstranjuje cela tomorozna promena kože do u zdravo tkivo.

Komplikacije

Karcinom skvamoznih ćelija metastazira u regionalne limfne žlezde. Ako se zanemari, karcinom bazalnih ćelija može da dovede do velikih lokalnih destrukcija kože. Smrt nastupa ako ovaj “lokalizovani tumor” napadne vitalna tkiva.

Lečenje

A. Hirurške mere: oba tipa tumora, benigni i maligni tumor kože mogu se ukloniti hirurškim putem i to na sledeći način:

1. Elektrohirurgijom — kiretom za kožu iskiretira se promenama zahvaćeni deo, pošto se prethodno primeni elektrodisekcija.
2. Hirurgija nožem
3. Hirurgija uz primenu hemijskih sredstava (Mohsova tehnika). Uz pomoć mikroskopske tehnike tkivo se fiksira cink hloridom, izvrši se disekcija bez krvi a potom posmatra pod mikroskopom. Ova metoda se primenjuje u onim slučajevima kada druge metode nisu dovoljne.

B. Radijacija (od strane specijaliste, radiologa):
1. Rentgen terapija je uspešna kada je u pitanju karcinom skvamoznih ili bazalnih ćelija. Maligni melanomi ne reaguju na lečenje.
2. Radium i njegovi produkti daju izvrsne rezultate ako se primene intersticijalno ili putem dodira.

C. Površna hemoterapija: korisna je primena 5-fluorouracila, 1% u propilen glikolu kod keratoza i to noću u toku mesec dana. Potrebno je zaštititi oči. Komplikovani dermatitis se leči lokalno kortikosteroidima.

Prognoza

U Sjedinjenim Američkim Državama se računa da na karcinome kože otpada 2% slučajeva. Svi se mogu lečiti samo ako se lečenje preduzme na vreme, tj. u ranoj fazi. Jedini je izuzetak melanom kod koga se čak i sa najvećom pažnjom ne može postići 100% uspeh.

Premaligne promene kao senilne, arsenske keratoze i leukoplakije imaju dobru prognozu, ako se lečenje preduzme na vreme. Nekad, uprkos čak i najboljem lečenju arsenske keratoze i leukoplakije progrediraju ka karcinomu skvamoznih ćelija i smrti. Samo jedan od 0,1—1 milion celularnih nevusa razvija se u maligni melanom.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Rees B. Rees Jr.