Abnormalna pigmentacija i diskoloracija kože

0
607

Pre dijagnostičkog tumačenja pigmentacije i diskoloracije kože, isključiti fiziološke varijacije odnosno uzeti u obzir da navedene promene mogu da predstavljaju obeležje vezano za određenu individuu, porodicu ili rasu. Ponekad se pored hiperpigmentacije po koži mogu sresti i zone depigmentacije (vitiligo), npr. kod Addisonove bolesti u kom slučaju treba preduzeti standardne dijagnostičke testove kako bi se ista isključila odnosno potvrdila. Brižljivo pregledati sluzokožu usta, desni i bradavice dojki u smislu prisustva tačkastih pigmentacija. U slučaju kožnih promena kod Addisonove bolesti, diferencijalno dijagnostički uzeti u obzir sindrom sprua, hemohromatozu i argiriju. Ponekad su trudnoća i tireotoksikoza praćene pojavom mrkih tačkastih pigmentacija, naročito po koži lica (hloazma). Ponekad se slična vrsta pigmentacija viđa u žena koje uzimaju peroralna kontraceptivna sredstva. Uzimanje nekih drugih hormonskih preparata, na primer diethylstilbestrola, može imati za posledicu pojavu tamno-mrkih pega na bradavicama dojki. Mrke pigmentne mrlje nareckanih ivica su tipične za Albrifhtov sindrom (udružen sa fibroznom displazijom i prevremenim pubertetom devojčica).

U bolesnika sa neurofibromatozom, kožne pigmentacije imaju izgled jasno i pravilno ograničenih pigmentiranih nevusa. Acanthosis nigrieans može biti udružen sa akromegalijom ili tumorima nadbubrežnih žlezda. Za bolesnike sa Cushingovom bolešću, karakteristično je rumenilo lica. Nalaz hiperpigmentacije kože, naročito u bolesnika posle adrenalektomije, govori u prilog tumora hipofize a ponekad ekstra-adrenalnog karcinoma. Kod bolesnika sa primarnim miksedemom, karakteristično je rumenilo obraza. Koža bolesnika sa hipogonadizmom ili hipopituitarizmom, poseduje karakterističnu bledo-žućkastu, voštanu a ponekad i žutu boju (“boja laneta”) i gubi sposobnost da potamni posle izlaganja suncu.

depigmentacija