Bis Intermedicus

0
79

Pogledajte sajtJa se nalazim na čelu najvećeg popularno nazvanog porodilišta u Srbiji, kada je to bila naša velika zemlja, i kao neko ko se bavi perinatalnom medicinom pre svega, dakle potomstvom koje nam sledi, želim da se malo ovde sa te strane uključim u ovu diskusiju zbog provokativnih ne samo naslova koji su tu dati – da li je to odgovornost pojedinca ili zajednice, nego i pitanja koja su tu data.

Naime, mi smo kao strukovna organizacija, ginekolozi i akušeri, kroz stručne organizacije, naša udruženja, sekcije, dosta učinili i možda odatle pokrenuli pitanja koja su onda išla kroz Ministarstvo za zdravlje i tako pokušali svojom savešću i svojim znanjem da modifikujemo i promenimo ono što društvo ima.

Na šta se to odnosi? Imamo sada nacionalne programe za rano otkrivanje zloćudnih bolesti na grliću materice, na jajnicima, rano otkrivanje nepravilnosti u nastanku našeg potomstva, njihovo korigovanje. Na putu je i formiranje tog zakona za potpomognutu reprodukciju, dakle vantelesnu oplodnju, dobar deo toga je sada u toku i vi ste svedoci da to ide na bolje, kao što je profesor Ostojić rekao u nekom poređenju pre deset godina, kompariramo današnju situaciju sa onom od pre deset godina, današnja situacija na ovom planu je znatno bolja sa onim parametrima koje imamo, dakle bolje je nego što je to bilo 1990, 1995, 1998, 2000. Na šta se to odnosi? Na smrtnost dece na rođenju, na oboljenja dece na rođenju, smrtnost majki na rođenju.

Međutim, sa čim mi nismo zadovoljni, sa čim ja lično nisam zadovoiljan? Ne zalazi to direktno u zdravlje, ali zalazi u sve zajedno pa i zdravlje. Ako se mi nalazimo na vrhu te piramide gde taj život počinje, malo je besmisleno pričati o održavanju tog života, ako tog života nema. Ako imate podatak da se u Srbiji godišnje rodi 70.000 dece, a godišnje umre 100.000 stanovnika, jasno vam je da za deset godina nećemo imati grad veličine Niša. Taj trend se nije zaustavio, o tom trendu se pojedinačno, sporadično čuje i ja sam sa velikim zadovoljstvom došao na ovaj Forum ne bih li tu možda potakao moju ličnu, emotivnu brigu. Jer kada sam počinjao kao mladi lekar specijalizant na ginekološkoj klinici 1980. godine, bilo nam je godišnje 14.000 porođaja samo na Institutu za ginekologiju i akušerstvo, danas imamo samo 7.000 porođaja za isti period, to je 20 godina razlike, duplo manje porođaja.

Ne bih dalje eksplorisao, samo pokušavam da vam prenesem brigu koja tu postoji i nemam ja sâm neko posebno rešenje kako bi se tom problemu prišlo, ali to je ono što bi se moralo kroz sve strukture, ne samo zdravstvene, ne samo kroz našu užu struku, ginekologija i akušerstvo, moralo pričati. Postoje zemlje u Evropi koje su imale belu kugu, koja je bila ne ovako strašna kao kod nas. Pre par dana je bilo saopštenje da smo mi sa belom kugom na čelu među onima koji je imaju u svetu, među prvima u svetu, to je drama, velika drama jer pričaćemo o svim bolestima, sve se bolesti mogu rešavati, ali ako dece nema nećemo za 15 godina imati nikoga da lečimo.

Pomoć je potrebna od svih, pomoć je potrebna posebno od politike, ne samo od zdravstva nego od politike, jer to je kompleksan problem koji nije vezan za zdravstvo, ali zdravstvo dodiruje i to sam želeo na ovom Forumu da kažem. Hvala.

BIS Intermedicus
Specijalna bolnica za lečenje steriliteta

Delatnost:
Ginekologija, sterilitet (vantelesna oplodnja), akušerstvo, perinatologija …

Stručni tim:
Prof. dr Nebojša Radunović, ginekolog
Doc. dr Svetlana Spremović- Radenović, ginekolog
Dr Olja Kontić, ginekolog
Dr Sultana Manojlović, ginekolog
Dr Biljana Tvrdišić, ginekolog
Dr Danijela Rodić, ginekolog
Dr Ljubinka Radunović, embriolog
Sanja Vuletić, dipl. biolog
Brankica Rašković, med. sestra
Milena Dabić, med. sestra
Nataša Vranić, med. sestra
Radenka Vulin, farmaceutski tehničar

Radno vreme:
Radnim danom 08.00 – 20.00 h

Kontakt podaci:
Bis intermedikus
dr Nebojša Radunović
Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 45i

Telefon: 011 3114 537
Fax: 011 3130 827

E-mail: office@intermedicusbis.rs