Aritmija (poremećaj brzine i ritma srca)

0
775

Sumnja da je u pitanju značajna aritmija (poremećaji brzine i ritma srca) treba da postoji u bilo kojoj od sledećih okolnosti: (1) Kada u anamnezi postoji podatak o iznenadnom napadu ili iznenadnom završetku palpitacija ili brze akcije srca; (2) kada je brzina otkucaja uveliko iregularna; (3) kada je brzina otkucaja ispod 40 ili iznad 140 u minuti; (4) kada se brzina otkucaja ne menja zbog zadržavanja disanja ili zbog vežbanja; (5) kada se brza srčana akcija iznenada uspori za vreme masaže karotidnog sinusa; (6) kada se prvi srčani ton menja u jačini; ili (7) kada u bolesnika dođe do iznenadnog anginoznog bola, šoka, kongestivnog oštećenja srca, ili sinkope.

Kompletna dijagnoza aritmije se sastoji u tačnoj identifikaciji pravog porekla abnormalnosti i prve ocene njenog značaja. Najčešće aritmije su: sinusne aritmije, sinusne tahikardije, sinusne bradikardije, atrijalni i ventrikularni prevremeni udari, i paroksizmalna atrijalna tahikardija. Javljaju se u normalnog i obolelog srca i nemaju drugog značaja izuzev što remete cirkulatornu faemodinamiku. Atrijalna fibrilacija se najčešće javlja u bolesnika koji boluju od aterosklerotičnog i reumatskog oboljenja srca, ali ih tireotoksikoza, akutna infekcija ili trauma može ubrzati u odsustvu oboljenja srca. Ventrikularna tahikardija je ozbiljan poremećaj srčanog ritma i najčešće se javlja u uznapredovanom koronarnom srčanom oboljenju. Parcijalni i kompletni srčani blok takođe nastaju zbog koronarnog oboljenja srca, ali ipak najčešće zbog fibroznih promena u sprovodnom sistemu. Intoksikacija digitalisom je čest uzrok više tipova aritmije.

Sa fiziološke tačke gledišta aritmije su štetne jer smanjuju cardiac output, snižavaju krvni pritisak i ometaju snabdevanje vitalnih delova mozga, srca i bubrega. Brza srčana akcija može dovesti do bilo koje od pomenutih promena i ako postoji srčano oboljenje može ubrzati akutnu insuficijenciju srca ili plućni edem, anginu pectoris ili infarkt miokarda, sinkopu, oslabljenu funkciju mozga sa konfuzijama ili cerebralnu trombozu. Bolesnici sa inače dobrim srcem tolerišu brze akcije bez simptoma izuzev palpitacija i flatera. Produženi napadi dovode do slabosti, dispneje pri naporu i prekordijalnog bola. Akcija na kojoj usporena akcija srca dovodi do simptoma u miru ili pri naporu zavisi od odgovarajućeg stanja muskulature srca i njegove sposobnosti da poveća udarni volumen srca. Ako se brzina iznenada uspori, kao na pr. kod napada kompletnog srčanog bloka ili kod prolaznog nastaju sinkope ili konvulzije.

Ako je moguće, potrebno je dokazati iz anamneze, nešto o ranijim napadima, sklonostima koji ubrzavaju faktore, simptomima srčanog oštećenja i anginoznim bolovima. Ustanoviti koliko je srce uvećano, konstatovati značajne šumove, znake oštećenja srca i hipotenzije. Brojati srčane otkucaje do 1 minut. Ako se ima utisak da su otkucaji regularni, ponoviti brojanje dva puta kako bi se ustanovilo da su otkucaji apsolutno regularni; ako su iregularni, odrediti da li postoji deficitarni puls. Ako ne postoji jako oštećenje srca, angina, ili svež infarkt, odrediti efekte zadržavanja disanja, vežbanja i promene u brzini i ritmu srca. Dok se srce auskultira vrši se masaža desnog i levog karotidnog sinusa u trajanju od 30 sekundi; čim se pojave promene u brzini prestati sa masažom. Obratiti pažnju da li prvi srčani ton menja intenzitet. Ispitati vene na vratu u odnosu na nenormalne pulsacije ili topovske salve.

Definitivna dijagnoza aritmije zavisi od EKG-a. Međutim, uzima se u obzir starost bolesnika, tip udruženog srčanog oboljenja a rezultati pregleda omogućuju da se dijagnoza postavi u najvećem broju slučajeva i pre nego što se uzme EKG.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Maurice Sokolow
Dr Ernest Jewetz