Poremećaji sinusnog ritma

0
330

Sinusna aritmija

Sinusna aritmija je ciklično povećanje normalnih srčanih otkucaja u toku inspiracije, dok se smanjuje pri ekspiraciji. Nastaje zbog refleksnih promena i dejstva vagusa na normalni srčani vodič, a nestaje pri zadržavanju disanja ili povećanju srčanih otkucaja izazvani bilo kojim razlozima. Ne izuzima se u starijih osoba kada postoji mogućnost udruženog oboljenja koronarnih arterija.

Sinusna tahikardija

Sinusnom tahikardijom se smatra srčani otkucaj brži od 100 udara u minuti koji nastaje zbog brzih formacija impulsa usled temperature, emocionalnih faktora, anemije, šoka, tireotoksikoze ili drugih promena. Brzina otkucaja dostiže 180 u mlađih osoba, ali retko prelazi 160. Osnovno je da je ritam regularan, ali ako proverimo brojanjem u toku 1 minuta naćićemo da postoje varijacije za 5 ili više udara u minuti i to sa promenom položaja, zadržavanjem disanja, uz sedativna sredstva ili korekcije osnovnih promena. Otkucaji se usporavaju postepeno, ali tahikardija počinje iznenada kao odgovor na iznenadnu emocionalnu stimulaciju.

Sinusna bradikardija

Sinusna bradikardija ima srčane otkucaje sporije od 60 u minuti, a nastaje zbog povećanog uticaja vagusa na normalni vodič srca. Brzina se povećava posle vežbanja ili ordiniranja atropina. Blago smanjenje nema značaja sem ako se ne radi o osnovnom srčanom oboljenju, a naročito o koronarnom oboljenju srca ili akutnom infarktu miokarda. U starijih bolesnika dolazi do slabosti, konfuzija ili čak sinkopa kada se srčana akcija uspori.

Prevremeni atrijalni udari

Prevremeni atrijalni udari se javljaju kada ektopični fokus isprazni atrij pre sledećeg, očekujućeg impulsa iz sinusnog čvora. Povremeno se javljaju ventrikularne sistole, a kompenzatorna pauza koja prati ovu je samo malo duža nego normalni intervali između udara. Takvi prevremeni udari se javljaju u jednakim frekvencijama kod normalnog i obolelog srca i nikad nisu dovoljna osnova za dijagnozu srčanog oboljenja. U svakom slučaju ubrzavanje srčane akcije obično otklanja prevremene udare.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Maurice Sokolow
Dr Ernest Jewetz