Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS

0
506

Kga KCS VišegradskaProf. dr Emilija Stolevic
Ginekološko akušerska klinika kliničkog centra

ŠTA TREBA ZNATI O NEPLODNOSTI

Smatra se da u 15 do 17% brakova postoji neki problem neplodnosti. Broj neplodnih parova se povećava, naročito među mladim ljudima, iz različitih razloga:

1. materijalni problemi, obaveze na poslu, pritisak u porodici;
2. žene se sve češće odlučuju za trudnoću posle najboljih godina za reprodukciju;
3. korišćenje kontraceptiva koji kasnije mogu odlagati ženinu sposobnost začeća;
4. povećana učestalost polnih bolesti, drugih bakterijskih, virusnih i parazitarnih infekcija udruženih sa pelvičnom inflamatornom bolešću koje mogu dovesti do oštećenja jajovoda.

Postizanje trudnoće kod prosečnog para je između devet meseci i godinu dana. Što su partneri stariji potrebno je više vremena. Optimalno vreme za reprodukciju i za ženu i za muškarca je između 22. i 26. godine života. Međutim sa odgovarajućim lečenjem može se pomoći u preko 70% svih neplodnih brakova.

UZROCI NEPLODNOSTI

U proseku, 40% infertiliteta u vezi je sa problemima kod muškarca, 40% je posledica problema žene, a 20% je posledica problema bračnog para. U oko 10% ispitanih parova ne može se utvrditi uzrok infertiliteta.

Muški infertilitet može biti uzrokovan malim brojem sprematozoida, njihovom slabom pokretljivošću ili izmenjenom morfologijom. Drugi razlog muškog infertiliteta odnosi se na gubitak interesa za odnose, impotenciju ili defektnu ejakulaciju. Fertilnost, potencija, muževnost i mogućnost nisu sinonimi i mnogi muškarci koji imaju nizak broj sprematozoida su potentni i mogu seksual no da fu nkcionišu. Mnogi problemi muškog infertiliteta mogu uspešno da se leče.

Uopšteno, loše zdravlje može biti uzrok infertiliteta kod muškarca. Na primer, čovek koji je gojazan, ili loše uhranjen, ili alkoholičar može da produkuje lošu spermu, ili da izgubi interes za odnose. Teška bolest, posebno ona koja je udružena sa visokom temperaturom može da utiče na broj i pokretljivost spermatozoida. Iako je ova vrsta problema obično privremena, može da potraje i duže vreme. Da bi preduzeo odgovarajuće lečenje, lekar uzima kompletnu anamnezu, preduzima opsežna ispitivanja, uključujući i spermogram.

Produkcija spermatozoida ili fertilnost mogu biti povezani i sa hroničnim umorom, preteranom upotrebom duvana, kofeina ili narkotika, suviše česti polni odnosi, stres i strah od impotencije. Ponekad nespušteni ili nerazvijeni testisi ne mogu da produkuju adekvatan broj spermatozoida. Na pokretljivost spermatozoida može uticati i varikokela.

Ženski infertilitet može biti uzrokovan nemogućnošću grlića da sredinom ciklusa luči mukozni sekret neophodan za preživljavanje spermatozoida. Ovaj problem

može ukazivati bilo na zapaljenje cerviksa ili oštećenje zbog ranijih bolesti i neadekvatnog lečenja (kauterizaiija).

Infertilitet takođe može biti uzrokovan poremećajima ovulacije nesposobnošću ovarijuma da oslobodi jajnu ćeliju ili da produkuje adekvatnu količinu hormona. Anovulacija ili ovarijalna disfunkcija mogu biti posledice stresa, ali takođe mogu biti uzrokovani disfunkcijom celog hormonskog sistema. Endokrina disfunkcija ovarijuma utiče na endometrijum koji zahteva adekvatnu hormonsku stimulaciju da bi oplođena jajna ćelija mogla da se implantira. Treći glavni razlog ženskog infertiliteta je nesposobnost jajovoda da prihvati jajnu ćeliju što je rezultat ili neprolaznosti ili adhezija koje se javljaju kao posledica zapaljenja ili neke druge bolesti reproduktivnog sistema.

Problemi bračnog para: seksualna disfunkcija, neodgovarajuće vreme polnog odnosa ili imunološki faktori su ostali uzroci infertiliteta. Loša komunikacija među partnerima ili nedostatak razumevanja seksualnosti mogu biti odgovorni za seksualne probleme.

Istraživanja na polju imunološkog infertiliteta mogu dati lekarima i pacijentima objašnjenja o ovom relativno retkom uzroku infertiliteta. Ženino odbacivanje spermatozoida zbog stvaranja antitela ili stvaranje antispermatozoidnih antitela na sopstvene spermatozoide što smanjuje njihovu fertilnu sposobnost.

Određivanje uloge emotivnog stresa u infertilitetu je veoma teško. Čak razgovor sa lekarom čini bračni par veoma uznemirenim. Ali već traženje pomoći u rešavanju njihovog problema je pozitivan korak u poboljšanju situacije i doprineće smanjivanju uznemirenosti.

ISPITIVANJE

Bračni par može imati više od jednog problema koji sprečava začeće. Zbog toga je važno da se oba partnera kompletno ispitaju, tako da lekar može da nađe razloge infertiliteta, na osnovu kojih preduzima odgovarajuće lečenje.

Idealno bi bilo kada bi svi parovi koji planiraju brak imali predbračne konsultacije, tokom kojih bi mogli sa svojim ginekologom da razgovaraju o principima humane reprodukcije, odgovarajućoj kontracepciji i najboljim načinima postizanja začeća u žel>eno vreme. Ovakvim razgovorima mogla bi da se izbegne anksioznost koja se stvara kasnije zbog problema infertiliteta.

Ispitivanje infertiliteta počinje razgovorom sa bračnim parom. Lekar uzima kompletnu anamnezu (uključujući podatke o menstrualnim ciklusima i polnim bolestima), razmatra različite faktore i daje bračnom paru odgovarajuće informacije.

ISPITIVANJE MUŠKARCA

Muški fertilitet se testira ispitivanjem sperme. Uzima se posle perioda apstinencije u suv, čist sud, analizira se broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida. Posmatra se izgled semene tečnosti, kao i njen RN (kiselost) i tip ćelija koje sadrži. Uzorak fertilne sperme obično sadrži preko 20 miliona spermatozoida po t1. Čak četiri sata posle produkcije sperme, najmanje 70% spermatozoida još uvek pokazuje dobro, svrsishodno kretanje i normalan oblik. Nizak broj spermatozoida ili njihova loša pokretljivost mogu da se leče. Da bi se izvršila tačna procena, potrebno je mesečno uraditi najmanje dva spermograma odvojeno.

ISPITIVANJE ŽENE

Kvalitet cervikalnog sekreta se ispituje postkoitalnim testom (51tbNećpegovim testom). Ženi se savetuje da se posle odnosa (2 do 8 sati) javi lekaru gde se uzima uzorak cervikalnog sekreta. Uzorak se posmatra mikroskopski da bi se videlo da li su spermatozoidi živi. Ovaj test se obično radi neposredno pre ovulacije, kada je cervikalni sekret vodenast i proziran. Mnoge žene primećuju vodenasto sluzavu sekreciju iz vagine tokom tzv. fertilnog perioda.

U normalnom ili dobrom postkoitalnom testu, sekret će pokazati najmanje 10 do 20 aktivnih pokretnih spermatozoida koji se kreću napred. Iako postkoitalni test može pokazati dobar odnos između spermatozoida i cervikalnog sekreta, i dati uvid u fertilnu sposobnost partnera, spermogram je neophodan za potpunu procenu muške fertilnosti. Ako spermatozoidi ne preživljavaju ili je kvalitet sekreta loš, potrebna su dodatna ispitivanja. To uključuje ispitivanje zapaljenja cerviksa, ispitivanje ženine endokrine funkcije, postojanje abnormalnosti jajovoda i/ili uterusa i ispitivanje imunološkog uzroka infertiliteta. Poremećaji ovarijalne funkcije se kreću od nemogućnosti ovulacije do nemogućnosti produkcije dovoljne količine hormona. Nervni sistem i hipofiza kontrolišu proces ovulacije, ovarijum za uzvrat reguliše produkciju hipofizarnih hormona, i u određenom stepenu utiče na nervni sistem produkcijom seksualnih hormona (estrogena i progesterona). Bolest i stres mogu uticati na menstrualni ciklus. Lekar obično ispituje ovulaciju indirektno. Jednostavan način da se utvrdi da li žena ima ovulaciju je merenje bazalne temperature. Merenje se vrši svakog jutra rektalno neposredno pre ustajanja. Kada ovarijum normalno funkcioniše, temperatura je bifazna. U prvoj polovini ciklusa je niža, da bi u drugoj polovini, posle ovulacije skočila nekoliko stepeni pod uticajem produkcije progesterona. Povišena bazalna temperatura ostaje 12 do 14 dana posle ovulacije.

Ovulacija se takođe može utvrditi isp itivanjem hormona u krvi. Ova ispitivanja su skupa i često moraju da se ponavljaju. Endometrijalna biopsija je još jedan način provere ovulacije. Lekar uzima uzorak tkiva iz uterusa nekoliko dana pre početka menstruacije. Posmatranjem na mikroskopu, izgled tkiva ukazuje na promene izazvane prisustvom ili odsustvom progesterona koga luči ovarijum posle ovulacije.

Da bi došlo do začeća, bračni par treba da ima odnos oko ovulacije, što je obično između 12. i 16. dana menstrualnog ciklusa. Žena koja ima ciklus na 28 dana, obično imaovulaciju 14. dana pre sledeće menstruacije. Ako žena ima ciklus na 35 dana, obično je ovulacija oko 21. dana od menstruacije.

Oko 50% infertiliteta kod žena je uzrokovano tubarnim problemima, ali ni jedan test ne pokazuje sve tubarne funkcije. Prolaznost i položaj tuba mogu da se odrede. Najstariji test za ispitivanje prolaznosti je Kiđšov test gde kroz tube prolazi ugljen dioksid. Ako su tube prolazne, žena će osetiti kratkotrajan bol u jednom ramenu kada ustane. Bol, uzrokovan gasom koji nadražuje dijafragmu, reflektuje se u rame. Mnogi lekari veruju da ovo ispitivanje ne daje dovoljno informacija. Mnogo je pouzdanija histerosalpingografija (N5S) koja je radiološka metoda. U uterus i tube ubacuje se kontrast i vrši snimanje. N5S ne pokazuje samo tubarnu prolaznost, već obezbeđuje i trajnu sliku uterusa i tuba za istoriju bolesti.

Kada se sumnja na oštećenje tuba ili ispitivanje nije pokazalo tubarnu prolaznost, može se predložiti laparoskopija. Procedura se obično radi u operacionoj sali i zahteva kratko boravljenje u bolnici. Kroz laparoskop se mogu videti anatomski odnosi reproduktivnog sistema. U isto vreme, može da se ispita prolaznost jajovoda i prisustvo žutog tela. Metoda se može koristiti i za manje operativne intervencije.

ARTEFICIJELNA INSEMINACIJA

Kada je infertilitet uzrokovan smanjenim brojem ili smanjenom pokretljivošću spermatozoida, mnogi parovi se odlučuju na arteficijelnu inseminaciju sa muževljevom spermom. Ova procedura se praktično koristi više od 100 godina, i tokom poslednjih 25 godina omogućila hiljadama parova koji bi inače ostali bez dece, da imaju normalno potomstvo.

Ako je broj muževljevih spermatozoida veoma siromašan ili ih nema, mogu da razgovaraju sa svojim lekarom o mogućnosti arteficijelne inseminacije sa donorovom spermom. Potreban je pismeni pristanak oba partnera. Lekar koji radi AGO vodi računa o lekarskoj tajni. Bračni par koji razmatra mogućnost AŠ mora biti siguran daJe dobio odgovore na sva postavljena pitanja.

DOBIJANJE NAJBOLJEG SAVETA

Uzrok infertiliteta se u proseku može utvrditi u 90% slučajeva. Iako stres može doprineti infertilitetu, psihološki i emocionalni problemi, ili socijalni pritisci nisu obično osnovni uzroci. Infertilni problemi imaju fiziološku osnovu.

Infertilitet može voditi teškom stresu i tenziji u braku, naročito ako je bračni par saznao o maloj ili nikakvoj šansi da ima decu. U to vreme partneri treba da budu posebna podrška jedan drugom. Oni mogu zahtevati profesionalno savetovanje, a lekar mora biti spreman za odgovarajuća objašnjenja. Bračni par takođe može da traži od lekara pomoć u razmatranju mogućnosti usvajanja deteta.

Ovim tekstom pokušano je da se problemi infertiliteta i način ispitivanja infertilnih parova približe pacijentima. Nije razmatrano lečenje koje mora da bude individualno i preduzima se posle razgovora između bračnog para i odgovornog lekara.

GINEKOLOŠKOAKUŠERSKA KLINIKA KLINIČKOG CENTRA

Višetradska 26 u Beogradu, za lečenje steriliteta raspolaže sledećim odeljenjima: odeljenje konzervativnog steriliteta sa Rendgenkabinetom, odeljenje operativnog steriliteta i odeljenje ginekološke endokrinologije. Sva ova odeljenja koriste u dijagnostičke svrhe usluge odeljenja kliničke fiziologije sa laboratorijama, kabineta za ultrazvuk, operacionih sala i odseka za vantelesnu oplodnju. Pacijenti koji dolaze na kliniku zbog problema neplodnosti mogu da koriste ambulantne usluge Savetovališta za sterilitet i konsultativnu službu penzionisanih profesora koji se bave ovom problematikom.

Na Odseku konzervativnog steriliteta ispituje se i leči izostanak ovulacije, prepreke u napredovanju spermatozoida i prepreke u transportu oplođenog jajeta. U tu svrhu se koriste za ispitivanje ovulacije vaginalni razmazi, endometrijalna biopsija, hormonska dozaža u krvi i urinu. Histerosalpinsgografija i celioskopija koriste se za utvrđivanje prolaznosti tuba i stanja na jajnicima.

Na Odseku za operativni sterilitet pripremaju se i sprovode dopunski dijagnostički