Migrena

0
295

Migrena

Migrena je karakteristična po paroksizmalnim (naglim, intenzivnim) napadima glavobolje kojima prethode psihološki ili vizualni poremećaji, a nekada je praćena pospanošću. Govori se da napada oko 8% stanovništva. Daleko je češća među ženama nego među muškarcima i javlja se mnogo češće među osobama koje su u detinjstvu bile neelastične i plašljive i u odraslih osoba sa perfekcionistiokim, krutim, uvredljivim i abmicioznim karakterom, često postoje podaci o sličnim glavoboljama u odnosu na krv.

Veruje se da migrena izaziva glavobolju zbog vaskularnih promena. Smatra se da se javljaju početne epizode cerebralne, meningealine i ekstrakardijalne arterijske vazokonstrikcije (računajući na vizuelne i druge prodromalne fenomene) nastale posle dilatacije i distenzije kranijalnih krvnih sudova, naročito a. carotisext.

Migrena razvija povećane amplitude pulzacije govore u smislu određivanja prirode glabovolje. Rigidni, kao cevi krvni sudovi nastaju od stalne dilatacije, a glavobolja postaje jedan ustaljen bol. Veruje se da posle ovoga sledi faza kontrakcije mišića sa bolom.

Migrena obično počinje u detinjstvu. Više od polovine bolesnika koji boluju od migrene daju podatke o svojim prvim napadima od 15-te godine starosti. Karakteristično je da se glavobolja javlja u epizodama udružena sa gastrointestinalnim i vizuelnim simptomima (muka, povraćanje, scintilirajući skotom, fotofobia, hemianopsia, magla pred očima).

Preventivne mere

U sprečavanju vaskularne glavobolje koristan je methysergid maleate (Sansert). Prosečna dnevna doza iznosi 4 – 8 mg, najbolje 2 mg uz svako jelo. Ovaj lek je kontraindikovan u graviditetu, kod oboljenja perifernih krvnih sudova i arterioskleroze. Uz primenu ovog leka stvara se i retroperitonealno fibrozno tkivo.

Lečenje

A. Lečenje akutnog napada:

1. Lek izbora je ergotamin tartrate (Gynergen) koji se da je intramuskularno 0.25 – 0.5 mg i u najvećem broju slučajeva glavobolja popušta u roku od jednog časa. Lek se ordinira što je moguće ranije pre napada. Jednom nedeljno se može ponoviti. Per oralno ili sublingvalno uzimanje leka se ne preporučuje jer ergotamin ima slabije dejstvo kada se unese pomenutim putevima, zbog mogućnosti predoziranja i ako bolesnik povraća nemoguće je znati koliko se od leka absorbovalo. Per oralno ili sublingvalno se daje 4 – 5 mg; nastavlja se sa 2 mg svakog sata dok glavobolja ne iščezne ili dok se ne da celokupna doza od 11 mg. Toksičnost: ergotamin se ne prepisuje bolesnicima u septičnom stanju ili u stanju infekcije ili onima koji imaju periferna vaskularna oboljenja ili arteriosklerotično oboljenje srca, ili gravidnim ženama. Neki bolesnici se žale na ukočenost i bockanje ekstremiteta i na neke bolove u mišićima i tenziju.

2. Zamena za argotamin tartrate jeste dihvadroergotamin (DHE45) u dozi od 1 mg intramuskularno ili intravenski.

3. Ergotamin sa kafeinom (Cafergot) ili atropinom nekada ima bolje dejstvo ako se da per oralno, a totalne doze su male. Ako je zbog povraćanja onemogućeno per oralno uzimanje, onda se preporučuje supozitorije za rektalnu primenu.

4. Pritiskom na a. carotis ext. i njene grane u ranom stadijumu napada uklanja se bol. Akutni napad popušta i primenom 100% kiseonika koji se daje preko nazalne maske.

B. Opite mere: dok dejstvo leka ne počne da smanjuje glavobolju, bolesnika treba postaviti da sedi. Pošto glavobolja popusti, potrebno je da leži u postelji najmanje 2 časa, u mirnoj, zamračenoj sobi, bez hrane i vode. Ovo će dovesti do relaksacije i neophodno je u sprečavanju drugog napada koji može da se javi odmah.

C. Neuspeo napad: kada bolesnik oseća da se napad priprema potrebno je da potraži relaksaciju u toplom kupatilu, a potom da se odmori u krevetu i mirnoj i zamračenoj sobi. Pomažu sledeći lekovi: pentobarbital 0.1 gm per oralno; ergotamin tratrate (Gynergen), 3-4 mg sublingvalno; ili čak i aspirin, sa ili bez kodeina.

Migrena, opšta razmatranja

Ljudi migrenu često poistovećuje sa glavoboljom, ali ona to nije. Migrena je neurološki poremećaj. Napadi mogu da traju do 72 sata, a između napada se najčešće pacijenti oseća dobro. Do napada migrene dolazi usled širenja krvnih sudova u mozga. Prošireni krvni sudovi udaraju u moždane ovojnice u ritmu rada srca, zbog čega se u napadu migrene javlja karakteristična pulsirajuća glavobolja srednjeg do vrlo jakog intenziteta, pratćena mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlo i zvuk. Pacijent pod napadom migrene nije u stanju da obavlja svakodnevne poslove. Ciklus ponavljanja napada je individualan, kod nekog dva do tri puta godišnje, ili više puta u toku jednog meseca.

Ako su bolovi praćeni mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost i zvuk, otežavaju ili onemogućavaju obavljanje svakodnevnih poslova velika je verovatnoća da imate migrenu.

Više od 10% ljudi na svetu boluje od migrene, žene 3 puta češće nego muškarci. Prvi napad se najčešće dogodi u detinjstvu ili adolescenciji, kod devojčica u pubertetu. Dokazan je uticaj naslednog faktora na ovo oboljenje.

Prva faza napada počinje pre simptoma. Polovina pacijenata ne prepoznaje ovu fazu. Ispoljava se u vidu povećanog apetita, nervoze, depresije, umora koji može da traje danima pre napada.

Druga faza ne mora da se javi uvek, ako se javi traje 10 minuta do pola sata, ponekad duže. Obično je to svetlucanje ili treperenje pred očima, suženo vidno polje pojava rupe u vidnom polju, tačkice, talasaste linije. Ređe se javlja bockanje, utrnutost, najčešće u prstima ali idu i dalje preko šake uz ruku do jedne polovine lice, nekad otežan govor ili čak dezorijentisanost u govoru.

Bol je umereno do izuzetno jak, pulsirajući (podseća na bubnjanje) najčešće u jednoj polovini glave, kod većine oko slepoočnica, a može se javiti u predelu čela, oko oka ili u potiljku. Bol se pojačava sa fizičkom aktivnošću, prilikom hodanja, penjanja uz stepenice … ali ne uvek i kod svakog pacijenta. Glavobolju prate mučninoa, povraćanje, osetljivost na svetlo, zvuk i intenzivne mirise

Nakon što se simptomi povuku veliki broj bolesnika se oseća iscrpljeno, depresivno, nervozni su, malaksali i teško se koncentrišu tokom 24 sata.

Napad migrene provociraju tzv. okidači: nagle promene atmosferskog pritiska, olujno vreme, blještava svetlost, nedovoljno sna, stres, menstruacija, neke namirnice (čokolada, vino, prevreli sirevi, konzervanski, veštački zaslađivači, neki lekovi.

Migrena se ne može izlečiti, ali se napadi mogu prorediti a bolovi ublažiti.

Za ublažavanje glavobolje koriste se lekovi protiv bolova koje možete kupiti u apoteci bez recepta. Da bi se glavobolja uspešno otklonila ili ublažila važno je da lek protiv bolova upotrebite što pre. Najbolje je ako pacijent ume da prepozna početne simptome. Kod intenzivnih migrena koje traju godinama potrebno je obratiti se neurologu.

Svakodnevno ponašanje

Poznato je da migrena izaziva bol koji se može meriti sa bolovima koje izazivaju povrede, ali, nije dovoljno poznato da se ti bolovi mogu preduhitriti.

Medikamenti su pravi i dokazani način da se migrena leči i spreči, ali nisu potpun arsenal u borbi protiv nje. Životni stil je vrlo važan u prevenciji. Ako je adekvatan može prorediti napade i smanjiti njihov intenzitet. U suštini, poznavanje načina ponašanja u kombinaciji sa lekovima, vrlo je moćno sredstvo za kontrolu migrene.

1. Na prve znake napada obustavite svakodnevne aktivnosti i:

– zamračite prostoriju i učinite je mirnim mestom. Migrena često izaziva preosetljivost na svetlo i zvuk. Odmarajte se u zamračenoj, mirnoj prostoriji, spavajte ako možete.
– pokušajte temperatutnu terapiju toplim ili hladnim oblogama postavljenim na glavu ili vrat. Ledene obloge imaju efekat otupljivanja bola što može da smanji subjektivan osećaj kod pacijenta. Tople obloge (termofoti ili električni jastuci-grejači) opuštaju muskulaturu. Isti ili sličan efekat ima vruć tuš ili vruća kupka.
– popijte manju količinu napitka bogatog kofeinom. Manje doze kofeina mogu umanjiti bol ako se uzmu u početnoj fazi ili da pojača dejstvo acetaminofena (Tylenol …) i aspirina. Budite oprezni kod količine kofeina jer previše kofeina koji se često koristi, može odložiti povlačenje bolova kod migrene.

2. Obezbedite sebi dobar san

– ustanovite uvek isto vreme odlaska na spavanje i buđenje čak i tokom vikenda. Popodnevna “dremka” ne treba da bude duža od 20 30 minuta jer će poremetiti noćni san.
– Opustite se na kraju dana. Slušajte umirujuću muziku, uronite u toplu kupku ili čitajte omiljenu knjigu. Vodite računa šta jedete tokom popodneva. Jaka hrana, alkohol, dosta kafe i cigareta poremetiće noćni san.
– minimizirajte remetilačke faktore u svojoj spavaćoj sobi. Neka vam ona bude oaza mira. Nemojte gledati televiziju iz kreveta ili čitati poslovne materijale, zatvorite vrata spavaće sobe, koristite neku relaksirajuću muziku ili zvik ventilatora ako je potrebno.
– nemojte pokušavati da zaspite. Što se više čovek trudi da zaspi to je budniji. Ako ne možete da spavate, preduzmite neke mirne aktivnosti u krevetu, čitajte, slušajte muziku koja opušta. Sačekajte da spontano postanete pospani.
– proverite sastav lekova koje uzimate. Lekovi koji sadrže kofein poremetiće san

3. Jedite mudro

– budite dosledni, jedite svakoga dana u isto vreme
– ne preskačite obroke, gladovanje povećava verovatnonu napada migrene
– vodite dnevnik obroka, možda vam pomogne da otkrijete neki “okidač” u hrani.
– izbegavajte hranu za koju se zna da je okidač, stari sirevi, kofein, čokolada, alkohol.

4. Redovno vežbajte

– tokom fizičkih aktivnosti vaše telo oslobađa hemikalije koje blokitaju prenos signala bola do mozga. One ublažavaju anksioznost i depresiju koje pogoršavaju napade migrene.
– gojaznost takođe pogoršava stanje migrene pa će vežbanje uz primerenu kontrolu ishrane povoljno uticati na stanje.
– konsultujte svog lekara i odaberite fizičko vežbanje koje vam odgovara. Najčešće su to šetnja, plivanje ili vožnja bicikla, ali vodite računa da to radite bez mnogo napora i postepeno se navikavate na napore.

5. Uvedite mere za kontrolu stresa

Stres i migrena su brat i sestra. Stres ne možete izbeći tokom dana, ali ga možete kontrolisati.

– uprostite život, izbegavajte aktivnosti koje vas “ubacuju u 5.brzinu”. Obavezno izbegavajte sizuacije za koje znate da vam štete.
– upravljajte svojim vremenom mudro, prokontrolišite raspored obaveza i skratite ih
– napravite pauzu tokom dana, kratka, energična šetnja je dobra u borbi protiv stresa
– prilagodite svoje stavove i izbegavajte da budete kruti. Ako upadnete u razmišljanje “ovo je nemoguće uraditi” obavezno ga zamenite sa “biće ok. naćiće se rešenje”.
– obavezno pronađite vreme za uživanje. Obavezno tokom dana, najmanje 15 minuta, radite nešto što vas čini sretnom. Takva aktivnost je prirodan način borbe protiv stresa.
– Relaksirajte se dubojim disanjem, meditacijom, jogom …

6. Vodite dnevnik migrene

Dnevnik vam može pomoći da identifikujete okidače. Možda shvatite šta ste radili kad je napad bio u dolasku, a šta kada je počeo da slabi.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Joseph G. Chusid