Otitis media acuta

0
961

Bitni elementi dijagnoze

– Bol u uvu, osećaj punoće i pritiska u uvu, gubitak sluha, curenje iz uva.
– Bolest počinje posle infekcije gornjeg respiratornog trakta,
– Povišena temperatura i groznica.

Opšta razmatranja

Otitis media acuta najčešće se javlja kod odojčadi i mlađe dece ma da se može javiti u bilo kom uzrastu. Najčešće se javlja za vreme ili posle infekcija gornjih respiratornih puteva. Najčešći uzročnici su betahemoIUički streptokok, stafilokok, pneumokok i Haemophilus mfluenzae. Akutna inflamacija mukoze srednjeg uva praćena je supuracijom i perforacijom bubne opne a ponekad i nekrozom mukoze srednjeg uva i bubne opne.


Klinički nalazi

A. Simptomi i znaci: glavni simptomi otita su bol u uvu, gubitak sluha, povišena temperatura i groznica i osećaj punoće i pritiska u uvu. U početku bolesti otoskopskim pregledom zapaža se dilatacija krvnih sudova u predelu maleolarne prominencije i maleolarne strije kao i po periferiji, tj. u blizini pripoja za kost. Nešto kasnije zapaža se difuzna hiperemija i zaniućenost bubne opne, gubitak prominencije maleolaris (ispupčenje u centru bubne opne koje odgovara kraćem nastavku maleusa), ispupčenost bubne opne zbog povećanog pritiska eksudata u srednjem uvu, tj. u bubnoj duplji. Ukoliko je već došlo do perforacije vidi se gnoj u spoljašnjem usnom, kanalu a ponekad i .pulziranje gnoja na mestu perforacije. Bolest je obično praćena povišenom temperaturom i groznicom.
B. Laboratorijski nalazi: broj leukocita je najčešće povećan. Kulturom gnoja mogu se identifikovati uzročnici.
C. Specijalna ispitivanja: ispitivanjem sluha konstatuje se gubitak sluha konduktivnog tipa.

Diferencijalna dijagnoza

Akutni otkis media treba diferencirali od buloznog miringita (buloznog zapaljen ja bubne opne). Kod buloznog miringita obično postoji vise buloznih promena na bubnoj opni kao i na koži spoljašnjeg usnog kanala dok je sluh neporemećen. Akutni perforativni otit, kod koga se pregledom nalazi gnoj u spoljašnjem usnom kanalu, treba diferencirati od eksternog otita. U tom slučaju dijagnoza otitis media potvrđuje anamnestički podatak o prethodnoj infekciji gornjih respiratornih puteva kao i gubitak sluha. Akutna egzacerbacija hroničnog otita diferencira se od akutnog otita na osnovu anamnestičkih podataka o prethodnoj otoreji, i gubitku sluha i na osnovu evidentnih ožiljnih promena na bubnoj opni. Bolovi u uvu mogu se smatrati za posledicu refleksne otalgije (koja je izazvana faringitom, laringitom, bolestima zuba i temporomandibularnog zgloba) u slučajevima kad ne postoje evidentne inflamatome promene u spoljašnjem usnom kanalu i na bubnoj opni i kad temperatura nije povišena.

Komplikacije

Kao komplikacije akutnog otita mogu nastati akutni mastoidit, akutni labirint i akutni meningit.

Lečenje

A. Sistemsko lečnje: neophodno je ležanje, antibiotska terapija i analgetici. Najbolje je dati penicillin ili neki od antibiotika širokog sprektra. Antibiotike treba davati najmanje 6—7 dana, da bi se smanjila mogućnost recidiva nepotpuno sanirane infekcije koji obično nastaje posle izvesnog lateralnog perioda. Lokalna ili sistemska primena preparata za dekongestiju sluzokože nosa doprinosi ponovnom uspostavljanju funkcije Eustahijeve tube.
B. Lokalne mere: osim u najlakšim slučajevima, efikasnost antibiotskih rastvora i ostalih preparata koji se ukapavaju u uvo, je vrlo ograničena. Lokalnom primenom toplote može se ubrzati rezolucija bolesti. Lokalna primena hladnih obloga u nekim slučajevima ublažava bol. Najznačajnija mera u lokalnom lečenju je paracenteza (mirigotomija). Paracenteza je indicirana u slučajevima kad i pored antibiotske terapije ne dolazi do poboljšanja i u slučajevima kad postoji jako izbočenje bubne opne što govori za postojanje obilnog eksudata u kavumu timpani i to pod povećanim pritiskom. Paracenteza je takođe indicirana i u slučajevima kad i pored antibiotske terapije perzistiraju visoka temperatura, bol, progresivni gubitak sluha i vertigo.

Prognoza

Osim. retkih izuzetaka akutni otitis media izleći se bez trajnih posledica ako se adekvatno leci antibioticima i paracentezom ukoliko je indicirana. Ukoliko bolesnik nije lečen, ili je terapija bila neadekvatna, vrlo često se akutni otit komplikuje mastoiđitom. Posle nekompletnog saniranja infekcije može doći do gubitka sluha konduktivnog tipa uz protrahiranu sekreciju gnoja iz srednjeg uva ili i bez sekrecije. Po završenom lečenju otitis media neophodno je izvršiti kontrolni pregled uva i testirati sluh da bi se na vreme zapazio i tretirao eventualni gubitak sluha usled seroznog ili adhezivnog zapaljen ja srednjeg uva.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Waine W. Deatsch
Dr Sidney Levin