Home Blog Page 114

Atrijalni septum defekt

Najčešća forma atrij alnog septuma defekta je prisustvo ostium secundum tipa defekta u sredini septuma, dok je manje čest ostium primum tip (koji se nalazi niže u septumu, obuhvatajući ondokardiojalno jastuče) i u tim slučajevima postoje abnormalnosti i na mitralnim i trikuspidalnim zaliscima. U oba ova slučaja, normalno saturirana kiseonikom krv iz levog atrija prolazi u desni atrij d na taj način povećava minutni volumen desnog ventrikla i pulmonalni protok. U primum defekta, mitralna insuficijencija dovodi do naprezanja levog ventrikla.

Coarctatia aorte /Koarktacia aorte/

Koarktacia aorte u odraslih se sastoji u suženju aortalnog luka odmah ispod leve a. subclavije u blizini ligamentum arteriosuma. Bikuspidna aortalna valvula se javlja u 25% slučajeva. Krvni pritisak je povećan u aorti i granama proksimalno od suženja, dok je u distalnim partijama smanjen. Kolateralna cirkulacija između visokog i niskog pritiska aortalnog segmenta razvija se preko interkostalnih arterija i grana a. subclaviae.

Stenoza sa reverznim interatrijalnim šantom

Povišen pritisak u desnom ventriklu dovodi do hipertrofije desnog ventrikla i smanjene sposobnosti distenzije. Zbog toga u slučaju postojanja atrijalnog septum defekta venska krv daleko lakše prolazi iz desnog atrija u levi, što dovodi do smanjenja saturacije kiseonikom arterijske krvi, što može biti dovoljno da dovede do svih posledica jednog "cijanotičnog kongenitalnog srčanog oboljenja".

Čista stenoza /A. Pulmonalis/

Stenoza zalistaka a. pulmonalis ili infundibuluma povećava rezistenciju izlaznog dela, povećava pritisak u desnom ventriklu i ograničava količinu protoka u plućima. Dok ne postoji šant, saturacija arterijske krvi kiseonikom je normalna, ali izražena stenoza uzrokuje perifernu cijanozu na taj način što smanjuje "cardiac output". Batičasti prsti i policitemija neće se javiti ako postoji foramen ovale ili atrij alni septum defekt, dozvoljavajući na taj način da dolazi do prolaska krvi iz desnog atrija u levi.

SRCE /znaci oboljenja/

Za vreme pregleda bolesnika mogu se dobiti veoma važni podaci o etiologiji, prirodi i dužini srčanog oboljenja. Tu spadaju: Argyll Robertsonove pupile, splenomegalia, difuzna struma, veliki bubrezi, kongenitalne anomalije, abnormalne pulzacije vena na vratu ili nad prekordijumom, cijanoza, maljičasti prsti i edem. Pažljivom palpacijom mogu se otkriti i hipertrofija desnog ili levog ventrikla, tril ili dijastolni pokreti.

Srce /opšte napomene/

Kompletna dijagnoza svakog kardiovaskularnog oboljenja sastoji se u (1) određivanju etiologije; (2) utvrđivanju strukturalnih promena; (3) određivanju fizioloških abnormalnosti; (4) u proceni preostalih funkcionalnih sposobnosti srca. Lečenje i prognoza zasnovani su na jasnom poznavanju ova 4 faktora.

Opšta simptomatologija

Bol izazvan oboljenjem bubrega se obično oseća kao tupi bol u slabinama ili kostovertebralnom uglu, koji često iradira duživice rebara prema pupku. Bolovi su često otsutni, pošto mnoga oboljenja bubrega ne dovode do nagle distenzije bubrežne kapsule.

Akutni glomerulonephritis

Glomerulonephritis je bolest koja zahvata oba bubrega. Oporavak od akutnog napada bolesti je u većini slučajeva kompletan, ali progresija bolesti može razoriti bubrežno tkivo i dovesti do bubrežne insuficijencije. Akutni glomerulonephritis je češći u dece između treće i desete godine, mada se može javiti u 5% ili više slučajeva i kod odraslih preko 50 godina starosti.

Menstruacija, normalno krvarenje iz materice

Menstruacijom nazivamo fiziološko krvarenje iz materice koje se ponavlja u intervalima od 24 do 32 dana tokom reproduktivnog perioda života svake žene. Gonadotropni hormoni hipofize i estrogeni su glavni faktori u fiziologiji menstruacije, a na nju takođe utiču još i progesteron, tireoidni hormon i hormoni kore nadbubrega. Ovulacija i sekrecija estrogena i progesterona izazivaju krvarenje iz sekretorno promenjenog endometrijuma, ako do trudnoće nije došlo. To je tzv. ovulatorna menstruacija. U slučaju da ovulacija ne nastupi, menstruacija je anovulatorna i krvarenje je iz endometrijuma koji nije sekretorno promenjen.

Primarna dismenoreja

Od svih slučajeva bolne menstruacije na primarnu dismenoreju, tj. dismenoreju bez organskog uzroka otpada 80% slučajeva. Bol je uvek sekundaran, tj. ima psihičku podlogu. Mada je primarna dismenoreja najčešća u adolescenciji, sreće se i u bilo kom drugom periodu između menarhe i menopauze. Dismenoreja i ostale opšte tegobe izazvane menstruacijom nazivaju se zajedničkim nazivom "menorrhalgia".